U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Branislave Apostolović i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca M.D. d.o.o. iz B., koga zastupa punomoćnik N.S., advokat iz B., protiv tuženog E.A.V. d.o.o. iz B., koga zastupa punomoćnik I.DŽ., advokat iz B., radi utvrđenja ništavosti aneksa ugovora, vrednost predmeta spora 301.000 evra, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4480/13 od 08.10.2014.godine, u sednici veća održanoj dana 29.10.2015.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca M.D. d.o.o. iz B., izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4480/13 od 08.10.2014.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 5966/12 od 10.04.2013.godine, u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti dodatka G Ugovora o konslutantskim uslugama i projektovanja zaključenog dana 20.11.2007.godine između tužioca kao investitora i tuženog kao projektanta. U stavu drugom izreke, odbijen je prigovor presuđene stvari istaknut od strane tuženog. U stavu trećem izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove spora u iznosu od 720.000,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 4480/13 od 08.10.2014.godine, odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu u stavovima prvom i trećem izreke. Odbio je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilac je preko punomoćnika iz reda advokata izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva učinjenog u postupku pred drugostepenim sudom.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) osim u pogledu revizijskog cenzusa koji je propisan odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ 55/14) i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Ista nije zahvaćena ni bitnom povredom iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju ukazuje revident jer nema nedostataka zbog kojih ne bi mogla biti ispitana. Pobijanom drugostepenom presudom nije prekoračen tužbeni zahtev, niti se revizijom predlagača konkretno ukazuje na prekoračenje tužbenog zahteva učinjeno u postupku pred drugostepenim sudom. Neosnovan je revizijski navod o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenim činjenicama, parnične stranke su se nalazile u obligacionopravnom odnosu po osnovu zaključenog ugovora o konslutantskim uslugama i uslugama projektovanja od 04.07.2006.godine, koji se odnosi na projekat M.D.. Između istih stranaka 20.11.2007.godine zaključen je sporni dodatak G Ugovora koji je potpisan i overen od strane tuženog, a u ime tužioca potpisani od strane D.E. koji je bio zastupnik firme C.i. a. c. d.o.o. koji je osnivač tužioca sa 5% udela i to pravno lice je angažovano kao biznis menadžer projekta M.D.. To pravno lice i privredno društvo E.E.E. iz H. zaključili su ugovor o osnivanju ovde tužioca pri čemu je većinski osnivač privredno društvo iz H. koju je kao ovlašćeno lice zastupao J.E.. Potpisnik Aneksa G Ugovora zaključenog između parničnih stranaka imao je usmeni nalog za to od G.K. koji je radio na poziciji zamenika generalnog direktora inženjeringa u privrednom društvu iz H.. Projekat sačinjen na osnovu Aneksa G Ugovora predat je tužiocu preko lica za koga nije osporio ovlašćenje da primi idejni projekat sačinjen po osnovu dodatka G Ugovora. To lice je projektni zadatak odobrilo 15.04.2008.godine. Tuženi je tužiocu fakturisao usluge projektovanja pružene na osnovu dodatka G Ugovora, a kako tužilac nije izvršio plaćanje podnet je predlog za izvršenje u predmetu Iv 2553/08 u kome je doneto rešenje o izvršenju 19.02.2008.godine protiv koga tužilac nije izjavio prigovor, te su novčana sredstva na ime cene pruženih usluga naplaćena.

Kod ovako utvrđenih činjenica pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da je nezavisno od činjenice da li je D.E. bio ovlašćen za potpisivanje dodatka G Ugovora tužilac je isti naknadno odobrio u smislu člana 88. stav 1. ZOO zadržavanjem projektne dokumentacije, pri čemu je projekat bio odobren od strane lica čija ovlašćenja za to nisu bila sporna, a prema stanovištu prvostepenog suda i neizjavljivanjem prigovora na rešenje o izvršenju.

Ugovor koji neko lice zaključi kao punomoćnik u ime drugoga bez njegovog ovlašćenja po članu 88. stav 1. ZOO obavezuje neovlašćeno zastupanog samo ako on ugovor naknadno odobri. U konkretnom slučaju pravilan je zaključak drugostepenog suda da samo jedna radnja neizjavljivanja prigovora na rešenje o izvršenju ne bi bila dovoljna za zaključak o naknadno odobrenom dodatku G Ugovora, međutim kako je od strane tužioca projektni zadatak izvršen po dodatku G Ugovora odobren i zadržana projektnotehnička dokumentacija, to navedene aktivne i pasivne radnje sagledane kao celina predstavljaju konkludentnu radnju naknadnog odobrenja zaključenog aneksa ugovora. Stoga je neosnovano ukazivanje revidenta da nepostupanje tužioca ima prirodu ćutanja ponuđenog koje po članu 42. ZOO ne može se smatrati odobravanjem, niti je odobrenje dato saglasno članu 29. ZOO izričito i u obliku propisanom za ugovor za čije se zaključenje daje. Ugovor se u konkretnom slučaju smatra valjano zaključenim jer je tužilac koji spori da je ovlašćeno zastupan primio izvršenje iz zaključenog dodatku G Ugovora i nije obavestio tuženog da tako zaključeni ugovor ne odobrava, na koji način je zaključenje ugovora u smislu člana 88. stav 1. ZOO, odobreno.

Na osnovu izloženog, te kako ni ostalim revizijskim navodima nije dovedena u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.