U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije Branka Stanića, kao predsednika veća, sudije Gordane Ajnšpiler-Popović i sudije Branislave Apostolović, kao članova veća, u pravnoj stvari tužioca 1. D.M.S. iz B. i 2. R.M.S.-G. d. P., obe iz B., ul…. br. …, koje zastupa B.G., advokat iz B., ul….br…., protiv tuženih 1. Republika Srbija, Republička Direkcija za imovinu Republike Srbije, koju zastupa Republičko javno pravobranilaštvo, Beograd, ul.Nemanjina 22, i 2. E.g. d.o.o. u stečaju, B., ul.... br. ..., koga zastupa N.J., advokat iz B., ul. ... br...., u postupku po reviziji prvotuženog protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1720/14 od 05.02.2015.godine, na sednici veća održanoj dana 23.10.2015.godine, donosi:

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija prvotuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1720/14 od 05.02.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 8993/2013 od 10.01.2014.godine, u izreci pod I odbijen je tužbeni zahtev tužilja, a za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između Republike Srbije, Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i E.g. d.o.o. u stečaju koji su overeni pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu 03.03.2000.godine pod brojem II/2 Ov.br.156/00 i pod II/2 Ov.br. 157/00, kao neosnovan. Izrekom pod II obavezane su tužilje da prvotuženom isplate iznos od 45.000,00 dinara, a drugotuženom 298.500,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Privredni apelacioni sud je u postupku po žalbi tužilaca, presudom Pž 1720/14 od 05.02.2015.godine preinačio presudu Privrednog suda u Beogradu P br. 8993/2013 od 10.01.2014.godine i utvrdio da su ništavi ugovori o kupoprodaji nepokretnosti zaključeni između Republike Srbije-Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i E.g. d.o.o. u stečaju overeni pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu 03.03.2000.godine pod brojem II/2 Ov.br.156/00 i II/2 Ov.br. 157/00. Drugotuženi je obavezan da tužiljama naknade troškove u iznosu od 493.500,00 dinara.

Protiv drugostepene odluke prvotuženi i drugotuženi su izjavili blagovremene i dozvoljene revizije iz razloga pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i „Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i odlučio kao u izreci revizijske presude iz sledećih razloga:

Revizije nisu osnovane.

Revizijom pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Pri donošenju revizijom pobijane odluke nisu načinjene ni apsolutno bitne povrede odredaba ZPP na koje se ukazuje, jer je odluka drugostepenog suda jasna, nije u suprotnosti sa stanjem u spisima i sadrži razloge o odlučnim činjenicama, stoga ne stoje navodi da su razlozi kontradiktorni i nejasni.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključeni između Republike Srbije-Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i drugotuženog E.g. d.o.o., a kojim je drugotuženi od Republike Srbije, Republičke direkcije za imovinu kupio dva poslovna prostora u stambenoj zgradi ... broj ....

U toku prvostepenog postupka je utvrđeno da su tužilje zakonski naslednici svog oca pokojnog M.S.. Utvrđeno je takođe da je M.S. rešenjem Komisije za nacionalizaciju pri Starom gradu u Beogradu izvršena nacionalizacija stambene zgrade ... br. ... koja se sastojala od dva jednosobna stana, šest četvorosobnih i poslovnog prostora, uključujući i dva poslovana prostora koji su predmet tužbenog zahteva. Rešenjem Prvog opštinskog suda O br. 39/77 od 18.10.1996.godine utvrđena je naknadno pronađena zaostavština pokojnog S.Mi. koja pripada naslednicima, ćerkama S.R. i D. - u ovom sporu tužiljama. Tužilje su kao naslednici pokojnog M.S. pokrenuli postupak restitucije koji se odnosi i na sporne lokale u prizemlju. Navedeni lokali prodati su ugovorom zaključenim između prvo i drugotuženog, kojim je prvotuženi drugotuženom prodao iste na osnovu Zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini i Uredbe o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini.

Sporne lokale koji se nalaze levo i desno od ulaza u stambenu zgradu ... broj... koristili su po osnovu zakupa B. i NIDD T.k. iz B.. Pravni prethodnik drugotuženog je 15.07.1999.godine zaključio ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa B. iz B., a radi zajedničkog plasmana robe i celokupnog programa B., koji ugovor je predviđao korišćenje poslovnog prostora u B. u ulici ...broj.... Pravni prethodnik drugotuženog je takođe zaključio sa NIDD T.k. iz B. ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji 27.06.1997.godine, a prema kome je poslovna saradnja bila vezana za zajednički plasman robe i usluga za proizvodnju i plasman knjiga iz celokupne produkcije T.k., te korišćenje posovnice broj 2 u B. u ulici ... broj .... Odlukom Upravnog odbora JP Poslovni prostor Opštine Stari grad broj 13 od 11.07.1997.godine, drugotuženi je određen za neposrednog korisnika – zakupca navedenih poslovnih prostora na adresi ... broj... površine 77 m2, a odlukom Upravnog odbora JP Poslovni prostor Opštine Stari grad broj 43 od 27.07.1999.godine kao neposredni korisnik – zakupac poslovnog prostora na istoj adresi površine 71 m2 koji će koristiti kao prodajni prostor. Na navedene odluke Javnog preduzeća Republička Direkcija za imovinu Republike Srbije dala je saglasnost.

Prema stanovištu prvostepenog suda na navedeni način drugotuženi je stekao svojstvo zakupca za označene poslovne prostore donošenjem relevantnih odluka Javnog preduzeća Poslovni prostor Opštine Stari grad, a zatim i pribavljanjem saglasnosti Republičke direkcije za imovinu. Iz navedenih razloga prvostepeni sud je smatrao da su ispunjeni uslovi za prodaju označenog poslovnog prostora u skladu sa Zakonom o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini, te da stoga zaključeni ugovori o prodaji nisu ništavi.

Drugostepeni sud ne prihvata stanovište prvostepenog suda i zaključuje da punovažnost ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključenih između pravnog prethodnika drugotuženog kao kupca u svojstvu zakupca i prvotuženog kao prodavca, zavisi od punovažnosti ugovora na osnovu kojih je prethodnik drugotuženog stekao svojstvo zakupca, pa utvrđuje da je pravni prethodnik drugotuženog odlukama Poslovnog prostora Opštine Stari grad, odnosno odlukama Upravnog odbora Javnog preduzeća, određen za neposrednog korisnika navedenih poslovnih prostorija, odnosno za zakupca istih, te su i zaključeni ugovori o zakupu poslovnih prostorija od 77 m2 i 71 m2 koje se nalaze na označenoj adresi ... broj ....

Kako prema odredbama Zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini – prema članu 5. pravo na kupovinu poslovnog prostora pod uslovima određenih navedenim zakonom ima pravno i fizičko lice koje u skladu sa zakonom koristi poslovni prostor po osnovu zakupa, to je pravilan stav drugostepenog suda da odluka o ništavosti ugovora o prodaji navedenih poslovnih prostora drugotuženom pod uslovima iz navedenog zakona zavisi od toga da li je kupac-drugotuženi na zakonom predviđen način stekao svojstvo zakupca za označene poslovne prostore, jer je shodno citiranom članu prodaja pod posebnim uslovima bila omogućena samo licima koji su zakupci u skladu sa zakonom. Ceneći da li je drugotuženi postao zakupac u skladu sa zakonskim propisima drugostepeni sud zaključuje da ugovori o zakupu nisu zaključeni po proceduri koju je predviđao Zakon o sredstvima u svojini Republike, odnosno javnim nadmetanjem ili prikupljanjem pismenih ponuda, jer su isti zaključeni neposrednom pogodbom, a mimo uslova iz člana 13. Odluke i Pravilnika o načinu i postupku davanja u zakup nepokretnosti čiji je korisnik Opština Stari grad, koji su definisali u kojim se slučajevima može poslovni prostor dati u zakup neposrednom pogodbom.

Kako shodno iznetom nije bila poštovana procedura zaključenja ugovora o zakupu, to u konkretnom slučaju drugotuženi nije stekao svojstvo zakupca u skladu sa Zakonom, te stoga nisu ni ispunjeni zakonom predviđeni uslovi za prodaju navedenih nepokretnosti pod posebnim uslovima, a što je i razlog za pravilno utvrđenje ništavosti zaključenih ugovora kao ugovora zaključenih protivno odredbama važećih propisa.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud prihvata stanovište drugostepenog suda da u konkretnom slučaju drugotuženi nije stekao svojstvo zakupca u skladu sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije, pa time nisu bili ispunjeni ni uslovi iz člana 5. Zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini, da mu od strane prvotuženog navedene nepokretnosti budu prodate pod posebnim uslovima, pa je iz tih razloga pravilna odluka kojom se utvrđuje ništavost ugovora o prodaji zaključenih po posebnom zakonu.

Revizijski navodi kojima se osporava aktivna legitimacija tužilaca nisu osnovani, jer su dostavljanjem dokaza da su naslednici lica kome je nacionalizacijom oduzet poslovni prostor na koji se odnose navedeni ugovori čije se utvrđenje ništavosti traži, te dostavljanjem dokaza da su podneli nadležnim organima zahtev za restituciju navedenog poslovnog prostora tužioci dokazali svoj pravni interes za ovu parnicu, a time i aktivnu legitimaciju po ovom zahtevu.

Nisu osnovani ni revizijski navodi kojima se ukazuje da sud nije mogao ceniti pravilnost odluka opštinskih organa, jer je ocenu procedure sticanja svojstva zakupca sud izvršio radi ocene ispunjenosti zakonskih uslova za prodaju pod posebnim uslovima u smislu Zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini, a iz razloga što je upravo korišćenje poslovnog prostora po osnovu zakupa stečenog, a u skladu sa zakonom, jedan od zakonom propisanih uslova za primenu mogućnosti prodaje pod posebnim uslovima, ne donoseći odluku o sudbini navedenih akata opštinskih organa.

Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku o reviziji je odlučeno kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić,s.r.