U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije Branislave Apostolović, kao predsednika veća, sudije Gordane Ajnšpiler Popović i sudije Branka Stanića, kao članova veća, u pravnoj stvari tužilje M.P. iz N., ...br. ..., čiji je punomoćnik Z.C., advokat iz B., protiv tuženog E.b. a.d. N.S., ... br. ..., čiji je punomoćnik B.G., advokat iz B., u postupku po reviziji tužilje na presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2009/14 od 12.02.2015.godine, na sednici veća održanoj dana 12.11.2015.godine, donosi

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2009/14 od 12.02.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P br. 152/2013 od 05.03.2014.godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da su dva ugovora o solidarnom jemstvu zaključeni 05.06.2008. i 25.11.2008.godine ne proizvode pravno dejstvo, te da je tužilja oslobođena obaveze jemstva prema tuženoj, da je tužena to dužna priznati i zahtev da se obaveže tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka. Obavezana je tužilja da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 240.750,00 dinara.

U postupku po žalbi tužilje Apelacioni sud u Novom Sadu odbio je žalbu i potvrdio presudu Višeg suda u Novom Sadu.

Nezadovoljna pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu tužilja podnosi reviziju kojom istu osporava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 od 28.09.2011.godine, koji je stupio na snagu 01.12.2012.godine i „Službeni glasnik RS“ broj 55/14), pa je našao da revizija tužilje nije osnovana.

Revizijom pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Pri donošenju revizijom pobijane odluke nisu načinjene ni apsolutno bitne povrede odredaba ZPP kao ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP na koje se revizijom ukazuje jer je izreka pobijane presude jasna, sadrži razloge o odlučnim činjenicama, navedeni razlozi su jasni i u skladu sa dokazima izvedenim u toku postupka, kao i sa ispravama u spisima. Drugostepeni sud je cenio bitne žalbene navode na način propisan članom 386. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pa su neosnovani revizijski navodi koji se odnose na bitne povrede postupka učinjene u drugostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužena je 25.06.2008.godine zaključila ugovor o dugoročnom investicionom kreditu sa Zavodom za laboratorijsku dijagnostiku E. B., V. kao korisnikom kredita čiji je direktor bila tužilja. Korisniku je odobren kredit u iznosu od 168.000 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu E.b. na dan puštanja kredita u korišćenje. Založnom izjavom od 25.06.2008.godine Preduzeće za promet robe i usluga B. d.o.o. B.-N.B. kao založni dužnik bezuslovno je dozvolilo da se na osnovu ove izjave izvrši upis založnog prava na njegovim nepokretnostima radi obezbeđenja potraživanja tužene prema Zavodu za laboratorijsku dijagnostiku E. B. iz navedenog ugovora i tužena je upisana kao hipotekarni poverilac.

Tužilja je sa tuženom bankom zaključila ugovor o solidarnom jemstu u svojstvu jemca platca kojim se obavezala da na prvi poziv banke i bez odlaganja u celosti izmiri sve obaveze na osnovu ugovora o dugoročnom investicionom kreditu zaključenog između tužene i Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku E. iz B., V., kao i njemu pripadajućih aneksa. Tužena i Zavod za laboratorijsku dijagnostiku E. iz B., V. su zaključili drugi ugovor o kratkoročnom kreditu kojim je Zavodu odobren kredit od 4.000.000,00 dinara sa istim sredstvima obezbeđenja. Ustanovljena je hipoteka u korist tužene na nepokretnosti hipotekarnog dužnika. Tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o solidarnom jemstvu radi obezbeđenja navedenog potraživanja kojim se u svojstvu jemca platca obavezala da na poziv banke bez odlaganja i u celosti izmiri sve obaveze nastale po osnovu navedenog drugog ugovora o kreditu, kao njemu pripadajućih aneksa. Nad Zavodom za laboratorijsku dijagnostiku E. iz B., je otvoren stečaj rešenjem Privrednog suda u Beogradu St 2161/2011 od 20.05.2011.godine, a isto društvo je potom obrisano iz registra privrednih subjekata. Tužena nije prijavila svoje potraživanje u stečajnom postupku primaoca kredita. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Nišu P 22/11 od 26.01.2012.godine po zahtevu tužioca E.b. iz N.S., M.P. je obavezana da tužiocu isplati dug od 162.517,62 evra u dinarskoj protivvrednosti, a po osnovu ugovora o kreditu od 25.06.2008.godine. Izvršni postupak radi naplate potraživanja pokrenut je od strane ovde tužene po osnovu ugovora o kreditu od 25.11.2008.godine i u istom je dozvoljeno predloženo izvršenje. U toku je i izvršni postupak radi izvršenja pravnosnažne izvršne presude Višeg suda u Nišu P br. 22/11 od 26.01.2012.godine.

Imajući u vidu navedeno utvrđeno činjenično stanje, pravilno nižestepeni sudovi odbijaju tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da su dva ugovora o solidarnom jemstvu zaključeni 25.06.2008.godine i 25.11.2008.godine bez pravnog dejstva i da je tužilja oslobođena obaveze po njima. Navedenim ugovorima o jemstvu tužilja se kao jemac platac obavezala da će izmiriti tuženom obaveze Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku E. iz B., V., a po osnovu vraćanja dva kredita koje je E.b. odobrila navedenom Zavodu za laboratorijsku dijagnostiku E. iz B.. Kako je nad dužnikom po kreditu odnosno nad primaocem kredita, otvoren postupak stečaja i isti je brisan iz registra po okončanju postupka, a on nije izmirio svoje obaveze vraćanja kredita, to je tužena E.b. kao davalac kredita imala ovlašćenja da zahteva ispunjenje potraživanja po oba ugovora o jemstvu od tužilje koja se navedenim ugovorima obavezala da kao jemac platac, a to znači jednako kao i glavni dužnik i istovremeno sa njim isplati dugovani iznos, odnosno vrati dugovani iznos datog kredita. Otvaranjem stečajnog postupka nad glavnim dužnikom-primaocem kredita, ugovor o jemstvu ne gubi svoju kauzu i ne prestaje da proizvodi pravno dejstvo, jer je isti upravo zaključen da bi se umanjio rizik davaoca kredita da mu isti kredit neće biti vraćen, usled neizmirenja ili nemogućnosti izmirenja od primaoca kredita. Prestankom postojanja glavnog dužnika-primaoca kredita ne znači da su ispunjene njegove obaveze, pa stoga ostaje i obaveza vraćanja kredita tuženom, a tuženi je u mogućnosti da aktivira sva sredstva obezbeđenja, koja su uspostavljena u cilju osiguranja da bi kredit bio vraćen, a to u konkretnom slučaju znači i zahtevanje vraćanje kredita od jemca platca, ali i aktiviranje svih založnih prava, koja su uspostavljena u cilju obezbeđenja navedenog potraživanja.

Činjenica da tuženi nije u stečaju glavnog dužnika prijavio svoje potraživanje po osnovu neizmirenog duga po kreditu ne utiče na valjanost zaključenog ugovora o solidarnom jemstvu, već samo s obzirom na odredbe člana 1007. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima utiče na mogućnost odgovornosti jemcu za štetu koja mu je prouzrokovana navedenim neprijavljivanjem potraživanja u stečaju glavnog dužnika, a u iznosu za koji bi se poverilac mogao naplatiti od glavnog dužnika, što bi umanjilo obavezu jemca.

Stoga u slučaju neprijavljivanja potraživanja u stečajnom postupku prema glavnom dužniku ne dolazi do gubitka prava poverioca na naplatu od jemca platca istog potraživanja, niti dovodi u pitanje dejstvo i postojanje dejstva ugovora o jemstvu zaključenog između tužilje kao jemca platca i davaoca kredita-tuženog.

Iz navedenih razloga pravilno zaključuju nižestepeni sudovi da nije osnovan zahtev za utvrđenje ništavosti dva ugovora o solidarnom jemstvu, koji su zaključeni kao sredstva obezbeđenja kredita koje je tuženi dao trećem licu, te da tužilja nije oslobođena obaveze isplate duga po kreditu.

Tužilja u reviziji ponavlja navode o gubitku kauze ugovora o jemstvu zbog otvorenog stečajnog postupka nad glavnim dužnikom i posledicama neprijavljivanja potraživanja tužioca u stečaju glavnog dužnika koje su shodno iznetom pravilno cenjeni od strane nižestepenih sudova u prethodnoj fazi postupka.

Revizijski navodi o redosledu više uspostavljenih sredstava obezbeđenja nisu osnovani, jer se u slučaju da je dato više sredstava obezbeđenja, sva sredstva mogu aktivirati radi naplate dugovanja od strane poverioca.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović,s.r.