Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.G., adv. Z.D.N., je nedozvoljen. Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog I.G., adv. Z.D.N., ističe da je prvostepeni i drugostepeni sud donošenjem pobijanih rešenja učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, time što je pobijanim rešenjima sud utvrdio drugačije činjenično stanje, od onoga koje je sadržano u pravnosnažnim presudama, tako što je apelacioni sud u pobijanom rešenju zaključio da je okrivljeni G. imao neku „ulogu, u nanošenju teških telesnih povreda pokojnom oštećenom i njegovom bacanju sa ograde stepeništa, a koje su dovele do smrtne posledice“, a ne „ulogu“ u lišenju života nekog lica, pa ni oštećenog, sada pok. B.T. Time je, prema navodima zahteva posledica krivičnog dela za koje je okrivljeni I.G. osuđen, a koja se sastoji u lišenju života, pripisana višoj sili, a ne njegovoj krivici.

Iz navedenog proizilazi da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno kao razlog podnošenja zahteva označava povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, s tim što se ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, već se u suštini osporavaju razlozi o odlučnim činjenicama i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Takođe, zahtevom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, s tim što se u zahtevu ne opredeljuje o kom se dokazu radi i zbog čega ga podnosilac zahteva smatra nedozvoljenim, a na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati odluka suda, već se osporava utvrđenje i ocena suda o podobnosti dokaza iznetih u zahtevu za ponavljanje postupka i pri tom branilac okrivljenog iznosi sopstvenu ocenu i svoj lični stav o podobnosti dokaza, to jest iznosi činjenični zaključak da je prvostepeni i drugostepeni sud ocenjivao „pravilnost“ i „verodostojnost“ novih dokaza na osnovu kojih se traži ponavljanje postupka, a koji dokazi nisu izvedeni na glavnom pretresu, dakle, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ukazuje na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2), zatim povrede člana 419. stav 2., člana 16. stav 2. i stav 5. Zakonika o krivičnom postupku, a koje povrede ne predstavljaju u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog I.G., adv. Z.D.N., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                     Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                               Nevenka Važić,s.r.