U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje J.K., čiji je punomoćnik M.K. iz B., protiv tuženog G.S.S. DOO iz B., koga zastupa M.A., advokat iz B., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5142/12 od 05.02.2014. godine, u sednici održanoj 18.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5142/12 od 05.02.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5142/12 od 05.02.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4064/2011 od 16.05.2012. godine, u stavu prvom i drugom izreke, kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog br. 2548/05 od 14.07.2005. godine o otkazu ugovora o radu, a tuženi obavezan da tužilju vrati na rad na poslove na koje je bila raspoređena po ugovoru o radu br. 3365/04 od 24.06.2004. godine. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u stavu trećem i četvrtom i predmet upućen Drugom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovor na reviziju sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS” br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju rešenjem tuženog od 14.07.2005. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog neostvarivanja rezultata rada na osnovu člana 179. tačka 1. Zakona o radu. U obrazloženju rešenja je navedeno da je neposredni rukovodilac na osnovu izveštaja komisije o radu zaposlene u periodu od 01.04.2005. godine do 10.06.2005. godine utvrdio da zaposlena ne ostvaruje rezultate rada utvrđene planom poslovanja poslodavca, odnosno da nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na koje je raspoređena. Prethodno je 16.06.2005. godine tužilja upozorena na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, o čemu se izjasnila 20.06.2005. godine. Takođe je utvrđeno da tuženi nije upozorio tužilju na okolnosti neostvarivanja rezultata rada i nije joj ostavio rok za poboljšanje radnih rezultata.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su pobijano rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu poništili i tuženog obavezali da tužilju vrati na rad.

Tužilji je radni odnos prestao zbog neostvarivanja rezultata rada na osnovu člana 179. tačka 1. Zakona o radu. Tom zakonskom odredbom propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Otkazni razlog iz tačke 1. navedenog člana je posledica nedovoljnog rada, zalaganja ili neukosti zaposlenog i pre njegove primene je neophodno da poslodavac na pouzdan način utvrdi da predviđene rezultate rada zaposleni ne ostvaruje, te da mu da instrukcije i pismeno upozorenje o toj okolnosti, sa ostavljanjem određenog roka za poboljšanje radnog učinka, što je u konkretnom slučaju izostalo. Nepoštovanje navedenih obaveza poslodavca za sobom povlači ništavost takvog otkaza iz navedenog razloga, u skladu sa Konvencijom MOR-a br. 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, sa preporukom br. 166, kojom je propisano da radniku neće prestati radni odnos zbog nezadovoljavajućeg vršenja posla, izuzev ako mu je poslodavac prethodno dao instrukcije i pismeno upozorenje, a ako radnik, koji i posle isteka odgovarajućeg roka predviđenog za poboljšanje, nastavi i dalje da obavlja dužnosti na nezadovoljavajući način, radni odnos mu može prestati.

Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje tuženog nezakonito, jer nije postupio na opisani način, a revizijski navodi kojima se osporava ovakav zaključak nižestepenih sudova, nisu osnovani.

Odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu je propisano da ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva. Stoga tuženi neosnovano ukazuje da je tužba u delu kojim se traži vraćanje na rad neblagovremena, jer je posledica nezakonitog otkaza reintegracija radnika shodno navedenoj zakonskoj odredbi.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 405. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.