Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.S., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.S., advokata D.P., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu K 925/11 od 23.04.2015. godine i Višeg suda u Požarevcu Kž 250/15 od 08.10.2015. godine, u sednici veća održanoj 24.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.S., advokata D.P., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu K 925/11 od 23.04.2015. godine i Višeg suda u Požarevcu Kž 250/15 od 08.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikom Gradištu K 925/11 od 23.04.2015. godine okrivljeni N.S. je oglašen krivim da je izvršio krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda i to tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti pod uslovom da okrivljeni roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem, a takođe je obavezan da plati na ime sudskog paušala iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni je obavezan da oštećenom B.S. nadoknadi troškove krivičnog postupka o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem, a oštećeni B.S. je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu. Istom presudom prema okrivljenom je na osnovu člana 86. KZ izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od jedne godine.

Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž 250/15 od 08.10.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog N.S., a presuda Osnovnog suda u Velikom Gradištu K 925/11 od 23.04.2015. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog N.S., advokat D.P., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog N.S. oslobodi krivične odgovornosti.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepeni sud presudu zasnovao samo na nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke P.Đ. i na svedočenju oštećenog B.S., pri čemu nije uzeo u obzir brojne nelogičnosti koje su se pojavile u nalazu veštaka i koje sud nije otklonio i pored iznetih primedbi odbrane. Naime, veštak je u svom nalazu i mišljenju utvrdio da je kolovoz kritičnom prilikom bio pregledan 210 metara, da je vozač spornu opasnu situaciju spazio na 80,8 metara i započeo kočenje na 72 metra u odnosu na mesto sudara, a što je u suprotnosti sa materijalnim dokazom sa lica mesta gde je navedeno da trag kočenja iznosi 40,6 metara, što ukazuje da je vozač motocikla tek tada uočio opasnu situaciju. Branilac ističe i da je veštak odredio brzinu kretanja motocikla na 85 km/h, a pri takvoj brzini je gotovo nemoguće da nastanu oštećena na traktoru i motociklu koja su uočena na licu mesta, pri čemu prilikom vršenja uviđaja službena lica PS Golubac su videla da je merač brzine na motociklu bio zaglavljen i ostao na 180 km/h, što je svedok LJ.S. saopštio okrivljenom nakon izvršenog uviđaja. Zbog svega navedenog branilac smatra da je u konkretnom slučaju bilo neophodno da se izvede dokaz u vidu rekonstrukcije lica mesta, a što prvostepeni sud nije učinio.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, osporavajući pritom nalaz i mišljenje sudskog veštaka saobraćajne struke, te iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, odnosno osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar–savetnik                                                                          Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                      Janko Lazarević,s.r.