Rešenjem Osnovnog suda u Paraćinu Kv br. 414/15 od 19.11.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog I.S. izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji 4K br. 646/10 od 09.11.2015. godine.

Protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Paraćinu, Sudska jedinica u Ćupriji 4K br. 646/10 od 09.11.2015. godine i Osnovnog suda u Paraćinu Kv br. 414/15 od 19.11.2015. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog I.S., adv. M.P., zbog povrede odredaba člana 441. stav 4. u vezi člana 485. stav 4. u vezi člana 263. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine oba nižestepena rešenja i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak da ista preinači tako što će okrivljenom priznati i dosuditi na teret budžetskih sredstava suda troškove krivičnog postupka u iznosu od ukupno 770.100,00 dinara kao i iznos od 60.000,00 dinara na ime sastava zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrviljenog I.S., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.S., je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakontiosti branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva ukazuje na povredu člana 441. stav 4. u vezi člana 263. ZKP, uz obrazloženje da prvostepeni sud nije ovlašćen da pri odlučivanju o troškovima krivičnog postupka iz člana 262. ZKP odlučuje i o krivici okrivljenog u vezi odlaganja glavnih pretresa i pobijano rešenje donese primenom člana 263. stav 1. ZKP, čijoj primeni u konrkretnom slučaju nije bilo mesta. Stavom 2. člana 263. ZKP propisano je da „o skrivljenim troškovima“ sud mora da donese posebno rešenje, na koje okrivljeni ima pravo žalbe (član 263. stav 3. ZKP), pa kako posebno rešenje o krivici okrivljenog i njegovog branioca za odlaganje glavnih pretresa u smislu člana 263. stav 2. ZKP nikada nije doneto, to po stavu branioca okrivljeni ima pravo na naknadu svih troškova koje je imao u konkretnom krivičnom postupku.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 441. stav 4. ZKP, propisano je da se odluka o troškovima krivičnog postupka može pobijati ako je sud ovom odlukom povredio zakonske odredbe, kao i zbog toga što je sud pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o oslobađanju okrivljenog od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka.

Članom 262. stav 1. ZKP, propisano je, pored ostalog, da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko snosi troškove postupka i koliko oni iznose, dok je stavom 2. istog člana, propisano da ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave. Podaci o visini troškova i zahtevi za njihovu naknadu mogu se podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana.

Odredbom člana 263. stav 1. ZKP propisano je da između ostalih okrivljeni i branilac bez obzira na ishod krivičnog postupka, snose troškove svog dovođenja, odlaganja dokazne radnje ili glavnog pretresa i druge troškove postupka koje su prouzrokovali svojom krivicom kao i odgovarajući deo pauašalnog iznosa, dok stav 2. istog člana propisuje da sud o troškovima iz stava 1. navedenog člana donosi posebno rešenje, osim ako se o troškovima koje snose privatni tužilac i okrivljeni rešava u odluci o glavnoj stvari.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno prvostepeni sud, nakon što je u odluci o glavnoj stvari odlučeno ko snosi troškove krivičnog postupka, odlučujući posebnim rešenjem o visini tih troškova postupka primenio odredbu člana 263. stav 1. i 2. ZKP, zaključujući da okrivljenom i njegovom braniocu ne pripada pravo na naknadu troškova krivičnog postupka koje su prouzrokovali svojom krivicom - troškovi odlaganja glavnih pretresa, jer izostanak sa istih nisu opravdali, te su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Nadalje, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim i navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da je prvostepenim rešenjem u stavu 1 izreke povređen zakon, jer je za isplatu dosuđenih troškova krivičnog postupka braniocu okrivljenog, određen rok od 60 dana od pravnosnažnosti rešenja, a sve imajući u vidu da se radi o postupku izvršenja pravnosnažne sudske odluke koja se ne može podvesti pod povredu člana 441. stav 4. ZKP.

Kako su istaknuti navodi sadržani u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog isticani i u žalbenom postupku, a drugostepeni sud našao da su isti neosnovani i u obrazloženju rešenja dao jasne i dovoljne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje.

Nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 263. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog na osnovu člana 491. ZKP, odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                               Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                               Nevenka Važić, s.r.