.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 30/2016
26.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. W.S., zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. M.D., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Nišu K 948/15 od 02.11.2015. godine i Višeg suda u Nišu Kž2 320/15 od 18.11.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 26.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog W.S., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Nišu K 948/15 od 02.11.2015. godine i Višeg suda u Nišu Kž2 320/15 od 18.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Nišu K 948/15 od 02.11.2015. godine, prema okr. W.S., protiv koga je podnet optužni predlog Kt 2909/15 od 17.08.2015. godine zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, produžena je mera zabrane napuštanja boravišta u N. u hostelu „S. H.“, ulica ..., bez odobrenja, uz meru privremenog oduzimanja putne isprave – pasoša broj ... Okrivljeni je upozoren da se protiv njega može odrediti teža mera ako prekrši izrečenu zabranu koja može trajati dok za to postoji potreba a najduže do pravnosnažnosti presude odnosno do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, s tim što je sud dužan da svaka tri meseca ispita da li je dalje trajanje mere opravdano.
Viši sud u Nišu rešenjem Kž2 320/15 od 18.11.2015. godine odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog izjavljenu protiv prvostepenog rešenja.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja branioci okrivljenog adv. M.D., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona – član 199. ZKP, Zakon o strancima član 13 Paragraf 2 univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, član 12. Paragraf 2 Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, član 3. i 6. stav 1. tačka 5. KZ i član 438. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, oba rešenja ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda tog zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da su prvostepenim i drugostepenim rešenjem učinjene povrede zakona iz člana 199. ZKP, člana 3., člana 6. stav 1. tačka 5. KZ.
Navedene povrede, međutim, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Osim toga, branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povrede odredaba Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima ali u vezi sa tim navodima nije, u smislu odredbe člana 484. ZKP, dostavio odluku Evropskog suda za ljudska prava, koja mora biti dostavljena u slučaju kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3. ZKP.
Najzad, branilac kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, koja povreda, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, međutim, u obrazloženju ovog razloga branilac navodi da je pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Nišu Kv 1393/15 od 08.10.2015. godine pokrenut postupak za ustupanje krivičnog gonjenja Republici Austriji, te da je donošenjem drugostepenog rešenja Višeg suda u Nišu povređena odredba člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, s obzirom da se radi o presuđenoj stvari. Međutim, u ovom slučaju ne može biti govora o presuđenoj stvari, s obzirom na to da je postupak pred Osnovnim sudom u Nišu u toku i nije ustupljen Republici Austriji.
Ocenivši, iz iznetih razloga zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nedozvoljenim, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća - sudija
Dragana Vuksanović,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
