U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parničnom postupku tužioca V.G. iz N., čiji je punomoćnik T. I., advokat iz N., protiv tuženog M.C.&C. DOO, B., Distributivni centar u N., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3128/2014 od 11.09.2014. godine, u sednici veća održanoj 02.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3128/2014 od 11.09.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2737/2013 od 19.05.2014. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu br. 1593/02 od 04.04.2013. godine kao nezakonito, tuženi obaveže da tužioca vrati na radno mesto zamenika šefa odeljenja prijema robe u distributivnom centru u N. i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka, te je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3128/2014 od 11.09.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog ugovorom o radu na neodređeno vreme 05.07.2007. godine, za radno mesto magacionera, a aneksom ugovora o radu br. 94/03 od 15.04.2008. godine tužilac je raspoređen na radno mesto zamenika šefa odeljenja, dok je aneksom br. 4. ugovora o radu od 02.03.2009. godine raspoređen na radno mesto zamenika šefa odeljenja prijema robe, a radi obavljanja poslova u skladu sa Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Aneksom br. 6. ugovora o radu od 14.02.2011. godine tužilac je raspoređen na radno mesto zamenika šefa prijema robe. Rešenjem o otkazu ugovora o radu br. 1593/02 od 04.04.2013. godine, tužiocu je prestao radni odnos zbog neopravdanog izdavanja robe poslodavca kroz rampu prijema robe bez odgovarajuće prateće dokumentacije, odnosno nepoštovanja procedure prilikom izdavanja robe, propisane Uputstvom za povraćaj robe, kao i povrede radnih obaveza koje su jasno propisane opisom poslova za radno mesto na kome je raspoređen, što je utvrđeno na osnovu uvida u video sistem monitoringa i dokumentacije za odeljenje prijema robe. Tužilac je kritičnom prilikom, 13.02.2013. godine, ručnim viljuškarom dovezao u 06,06 sati dve palete robe koja je bila složena i omotana crnom neprovidnom folijom i utovario tu robu u kamion kada je vozač krenuo i odvezao robu, a nije preuzeo sa odeljenja prijema robe prateću dokumentaciju i nije identifikovao robu, te je radniku obezbeđenja uručio papir koji po formi i sadržini odgovara pratećoj dokumentaciji utovarene robe, što je služba obezbeđenja naknadno utvrdila. Palete koje je tužilac utovario u kamion dopremljene su sa odeljenja prehrane istog dana u 00,30 časova, nisu se nalazile u prostoru predviđenom za povrat robe kako je to definisano uputstvom, niti su bile obeležene na bilo koji način. Tužilac nije izvršio proveru sadržaja paleta, čime je utvrdio povredu radne obaveze predviđene ugovorom o radu u članu 11. stav 2. tačka 1. (''Ako u obavljanju svog posla ne postupi po uputstvima poslodavca'') i člana 11. stav 2. tačka 3. (''Ako zanemaruje svoje radne obaveze'') i člana 11. stav 2. tačka 4. (''Ako ne postupa u skladu sa odredbama ugovora o radu, pravilnika o radu i drugim opštim aktima, kodeksom ponašanja zaposlenih ili poslovnom politikom, uzevši u obzir i uputstvo za povraćaj robe od 05.11.2010. godine''). Pre nego što je dobio otkaz tužilac je upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i zatraženo je mišljenje sindikata. Na osnovu rasporeda rada za februar mesec 2013. godine utvrđeno je da je 13.02.2013. godine tužilac trebalo da radi u smeni označenoj pod M3, koja podrazumeva oznaku za međusmenu sa početkom rada od 09,00 do 17,00 časova istog dana, dok je tužilac na svoj zahtev došao u 06,00 časova ujutru, otvorena mu je rampa kada se i kritični događaj desio.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odbili zahtev tužioca za poništaj pobijanog rešenja kao nezakonitog i vraćanja na rad. Za svoje odluke dali su razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud. U konkretnom slučaju pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, jer je tužilac učinio opisane povrede radne obaveze koje su mu stavljene na teret osporenim rešenjem.

Naime, i po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju postoji osnov za primenu otkaznog razloga iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05), jer je tužilac učinio povrede radne obaveze iz člana 11. stav 2. tačka 1., člana 11. stav 2. tačka 3. i člana 11. stav 2. tačka 4. Ugovora o radu i Pravilnika o radu tuženog br. 892 od 07.09.2015. godine. Pravilnikom o radu tuženog br. 892 od 07.09.2015. godine i Ugovorom o radu u članu 11., predviđena je povreda radne obaveze koja je tužiocu stavljena na teret i to ukoliko zaposleni u obavljanju svog posla ne postupa po uputstvima poslodavca, ako zanemaruje svoje radne obaveze, ako ne postupa u skladu sa odredbama ugovora o radu, Pravilnikom o radu i drugim opštim aktima poslodavca, kodeksom ponašanja zaposlenih ili poslovnom politikom poslodavca, uzevši u obzir i uputstvo za povraćaj robe br. 1626/14 od 05.11.2010. godine. Uputstvom za povraćaj robe od 05.11.2010. godine regulisana je procedura za povraćaj robe dobavljačima koja podrazumeva sačinjavanje dokumentacije u kome se navode podaci o razvrstanoj robi po dobavljaču i razlog povraćaja sa detaljno propisanim pravilima na koji način se to čini, bilo da se radi o višku robe ili robi za povraćaj. Takođe, Uputstvom je regulisano da na prijemu robe postoji definisan prostor na kome se skladišti roba koja je spremna za povrat, potrebna dokumentacija, postupanje zaposlenog uz povredu kvantiteta i kvaliteta robe koja je pripremljena za povrat, štampanje otpremnice za povraćaj, sve do momenta predaje robe dobavljaču kada se ponovo prekontroliše fizička količina povraćaja i uporedi sa količinom unesenom u sistem. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 22.12.2011. godine utvrđen je opis poslova i radnih zadataka zamenika šefa Odeljenja prijema robe, tako što je predviđeno između ostalog da je zaposleni dužan da organizuje kvantitativni i kvalitativni prijem robe, vrši istovar robe sa kamiona i transport robe do odeljenja prijema robe ili direktno do polica u prodajnom delu, upravlja viljuškarom, organizuje povraćaj robe koja je posebno izdvojena i obeležena, da prati i primenjuje propise u vezi sa skladištenjem robe, da postupa u skladu sa procedurom za prijem robe, u odsustvu šefa odeljenja pravi raspored rada na svom odeljenju, da prati radne procese i izveštaja pretpostavljenog o bilo kakvoj nepravilnosti u okviru svog odeljenja.

U konkretnom slučaju tužilac je izvršio povrede radnih obaveza koje su mu stavljene na teret i koje su predviđene opštim aktom tuženog i ugovorom o radu, a tužilac je upozoren na otkazni razlog, zatraženo je mišljenje od sindikata i tužiocu je omogućeno da se izjasni na upozorenje o postojanju razloga za otkaz u smislu člana 180. i 181. Zakona o radu. Zato je postojao osnov da tuženi otkaže tužiocu ugovor o radu, što je i učinio u zakonito sprovedenoj proceduri i uz priznavanje prava propisanih zakonom, na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, imajući u vidu da radnje tužioca koje je poslodavac imao u vidu prilikom donošenja osporene odluke predstavljaju povredu radne obaveze i otkazni razlog. Zato su neosnovani revizijski navodi da su sudovi pogrešno tumačili Uputsvo tuženog.

Navodima tužioca u reviziji da su pogrešno ocenjeni izvedeni dokazi (zapisnik tuženog, izjave svedoka, kao i iskaz samog tužioca), se ustvari osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Kako se ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.