.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 990/2014
29.12.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje B.B. iz L., čiji je punomoćnik J.M., advokat iz L., protiv tuženog B.M. iz L., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 1285/14 od 07.05.2014. godine, u sednici veća od 29.12.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 1285/14 od 07.05.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 br. 1030/12 od 23.01.2014. godine, stavom prvim izreke, odbačena je kao neblagovremena tužba tužilje u delu kojim je tražila da se utvrdi da je bila u radnom odnosu kod tuženog od 16.07.2001. godine do 18.05.2005. godine. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je tužba povučena u delu kojim je tužilja tražila utvrđenje da je kod tuženog bila u radnom odnosu u periodu od 16.08.2000. godine do 15.07.2001. godine. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete po osnovu neisplaćene zarade za period od 03.04.2002. godine do 18.05.2005. godine i da se tuženi obaveže da tužilji uplati za isti period zakonom propisane doprinose obaveznog osiguranja na račune nadležnih fondova. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1. 1285/14 od 07.05.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka tako što je tužilja obavezana da tuženom isplati 167.250,00 dinara na ime parničnih troškova.
Protiv drugostepene presude tužilja je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se neosnovano ukazuje na bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je 1999. godine započela sa radom u samostalnoj trgovinskoj radnji u vlasništvu tuženog, bez zaključenog ugovora o radu, budući da je bila u radnom odnosu kod drugog poslodavca. Tužilja je dana 14.07.2001. godine prestala sa korišćenjem prava na novčanu naknadu kod Službe za zapošljavanje, koju je koristila od 15.07.2000. godine, a dana 19.02. iste godine brisana je iz evidencije nezaposlenih lica. Tuženom je predala radnu knjižicu februara 2002. godine kako bi je prijavio na obavezno socijalno osiguranje, što on nije učinio. Tužilja je nastavila sa faktičkim radom kod tuženog kao prodavac, sve do 03.04.2002. godine, kada joj je, prema njenim navodima, tuženi usmeno saopštio da joj je prestao radni odnos. U ovoj parnici, koja je pokrenuta tužbom od 23.08.2002. godine, tužilja je tražila utvrđenje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme počev od 16.07.2001. godine, a podneskom od 14.11.2005. godine tražila je i naknadu štete zbog izostale zarade i uplatu doprinosa obaveznog socijalnog osiguranja.
S obzirom na navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužilja izgubila pravo na sudsku zaštitu u delu tužbenog zahteva kojim je tražila utvrđenje da je kod tuženog, kao ranijeg vlasnika samostalne trgovinske radnje, bila u radnom odnosu počev od 16.07.2001. godine do 18.05.2005. godine. Prema članu 122. tada važećeg Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 70/01), protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora je 15 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu prava.
Budući da je tužilja saznala za povredu prava dana 03.04.2002. godine, kada joj prema njenoj izjavi tuženi usmeno saopštio da joj je prestao radni odnos, a da je tužba podneta 23.08.2002. godine, sledi da je tužilja izgubila pravo na sudsku zaštitu, zbog proteka zakonskog roka od 15 dana od dana saznanja za povredu prava, u smislu citirane zakonske odredbe. Stoga je njen tužbeni zahtev za utvrđenje postojanja radnog odnosa neosnovan, kao i zahtev za naknadu štete po osnovu neisplaćene zarade u spornom periodu i uplatu doprinosa obaveznog osiguranja nadležnim fondovima, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Snežana Andrejević,s.r.
