Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca M.N. iz N.S., protiv tuženog G. M. s. N.S., koga zastupa M.Z., advokat iz N.S., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2438/13 od 27.01.2014. godine, u sednici održanoj 17.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2438/13 od 27.01.2014. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 162/13 od 24.04.2013. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog od 11.02.2010. godine i rešenje o udaljenju sa rada od 12.11.2009. godine i 02.12.2009. godine i da se obaveže tuženi da ga vrati na rad na odgovarajuće poslove i da mu naknadi troškove parničnog postupka po odluci suda. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2438/13 od 27.01.2014. godine usvojena je žalba tužioca i prvostepena presuda preinačena tako što je usvojen tužbeni zahtev i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog od 11.02.2010. godine i rešenje o udaljenju sa rada od 12.11.2009. godine i 02.12.2009. godine. Preinačena je odluka i u delu odluke o troškovima postupka tako što je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka odbijen.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je odgovorio na reviziju tuženog.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio višegodišnji radnik tuženog na poslovima obezbeđenja. Dana 29.04.2009. godine tuženi je doneo odluku kojom je tužiocu zbog nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza i nepoštovanja poslovanja umanjio zaradu za mesec april 2009. godine za 30%. Dana 03.07.2009. godine zaključen je ugovor o korišćenju usluga sistema obezbeđenja i zaštite objekta između H.S. kao davaoca usluge i tuženog kojim su uređeni međusobni odnosi u vezi sa korišćenjem ovih usluga. Pošto je G. M. s. od velikog kulturnog značaja nakon krađe izvršene 2003. godine unapređen je bezbednosni sistem uvođenjem alarmnog sistema i sistema video nadzora što je povereno Agenciji Š.. Zbog službene beleške koju je sačinio stručni saradnik ove službe i saznanja tog lica da je tužilac u prisustvu više lica sa kriminalnom prošlošću iznosio podatke u cilju osujećenja elektronskog sistema zaštite, koja je dostavljena tuženom, tuženi je doneo rešenje o privremenom udaljenju sa rada tužioca, a zatim i doneo rešenje o otkazu ugovora o radu. Rešenjem je tužiocu stavljeno na teret da je prekršio radnu disciplinu što je utvrđeno na osnovu službene beleške Agencije Š.. Tužilac se izjasnio na navode iz upozorenja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je zahtev tužioca za poništaj navedenog rešenja neosnovan jer je u postupku utvrđeno da je učinio povredu radne obaveze nepoštovanjem organizacije rada i poslovanja galerije odnosno da je za vreme trajanja radnog vremena primio na svom radnom mestu, u portirnici, u privatnu posetu treće lice (kriminalne prošlosti), da je Pravilnikom tuženog bilo zabranjeno uvođenje bilo kog lica, da je poštovana procedura prilikom davanja otkaza, zbog čega nema uslova za poništaj navedenog rešenja.

Suprotno, drugostepeni sud je zaključio da razlozi iz upozorenja i rešenja o otkazu nisu isti i pri tome zaključio da tužilac nije učinio povredu radne obaveze koja mu se stavlja na teret, te da je bez značaja za odlučivanje što je u postupku pred sudom utvrđeno da je tužilac učinio povredu radne discipline koja nije bila predmet disciplinskih akata tuženog.

Osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepena presuda zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 1. ZPP, što je uticalo na pravilnu primenu materijalnog prava i donetu odluku o tužbenom zahtevu.

Drugostepeni sud je u sednici veća, odlučivanjem bez održane rasprave, drugačijom ocenom ranije izvedenih dokaza utvrdio drukčije činjenično stanje i doneo suprotnu odluku o tužbenom zahtevu u odnosu na pobijanu prvostepenu presudu. Međutim, ocenu izvedenih dokaza (iskaze svedoka i stranaka) vrši prvostepeni sud koji ih i saslušava. Da bi preinačio presudu, drugostepeni sud ne može da izvrši drukčiju ocenu tih dokaza i utvrdi drukčije činjenice od značaja za presuđenje. Ako ne prihvati ocenu dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepenom sudu stoji na raspolaganju mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze, što u konkretnom slučaju nije učinjeno. U ovom slučaju, drugostepeni sud je drugačije ocenio izvedene dokaze i činjenično stanje utvrđeno od strane prvostepenog suda bez održavanja rasprave i ponavljanja izvedenih dokaza na koje se žalbom ukazuje i po potrebi izvođenja dokaza koje je odbio prvostepeni sud. Postupajući na navedeni način drugostepeni sud je učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi čl. 383, 384. i 394. ZPP, koja je uticala na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Zbog toga je pobijana drugostepena presuda ukinuta i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje u žalbenom postupku, u skladu sa primedbama ovog suda.

Na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.