Tuženi ne podnosi odgovor na reviziju tužioca. Republički javni tužilac se o izjavljenoj reviziji nije izjasnio.

Revizijski sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio kao u izreci revizijske presude iz sledećih razloga:

Revizija tužioca nije osnovana.

Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnom povredom iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. U pobijanoj presudi su dati razlozi o svim odlučnim činjenicama koji nisu međusobno nejasni ni protivrečni, pa je stoga neosnovano pozivanje revidenta na bitnu povredu člana 361. stav 2. tačka 12 ZPP. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužioca nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod pravnog prethodnika tuženog po ugovoru o radu broj … od 13.08.2007. godine. Dana 20.05.2008. godine kod tuženog je započeo štrajk zaposlenih, a tuženi je u leto 2008. godine isplatio zaposlenima zaostale zarade, nakon čega je deo radnika prekinuo štrajk i vratio se na posao, a deo radnika među kojima i tužilac je nastavio sa štrajkom. Tužiocu je otkazan ugovor o radu rešenjem o otkazu broj … od 20.10.2009. godine zbog nepoštovanja radne discipline. Predmet tužbenog zahteva je poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, utvrđenje prava tužioca na vraćanje na rad i na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njegove stručne spreme kao i isplata izgubljene zarade u ukupnom iznosu od 610.368,00 dinara i poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje od 214.239,52 dinara za period od oktobra 2009. do avgusta 2012. godine. Prvostepeni sud odbija tužbeni zahtev uz obrazloženje da tužilac nije postupao po radnim nalozima tuženog, zbog čega je tuženi doneo rešenje o otkazu ugovora o radu od 20.10.2009. godine. Sud je odbio i zahtev za isplatu zarade i pratećih doprinosa za obavezno zdravstveno i socijalno osiguranje, kao i zahtev za vraćanje na posao, sa pozivom na odredbu člana 77. Zakona o stečaju.

S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je potvrdio prvostepenu presudu kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, isplatu zarada i doprinosa i vraćanje na rad.

Revident u revizijskim razlozima izražava suprotan pravni stav od izloženog stava nižestepenih sudova. Pravni stav po kome nisu bili ispunjeni uslovi za donošenje rešenja kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, iz razloga što se u spornim radnim nalozima na koje se poziva tuženi i koji su poslužili kao osnov za donošenje navedenog rešenja ne vidi, niti je navedeno koji su to konkretni poslovi i radni zadaci koje tužilac treba da preduzme i čije je izvršenje odbio.

Revizijski sud ne prihvata u reviziji izražene pravne stavove. Članom 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to; ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašnje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Oredbom člana 26. ugovora o radu od 13.08.2007. godine koji je zaključen između tužioca i tuženog propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu i to između ostalog ako zaposleni ponavlja povredu radne discipline ili čini više povreda radne discipline u toku šest meseci. Članom 54. kolektivnog ugovora tuženog kao poslodavca od 12.04.2009. godine propisano je da zaposlenom može prestati radni odnos otkazom ako ne poštuje radnu disciplinu između ostalog ako ne izvršava i nesavesno, nemarno i neblagovremeno izvršava radne obaveze i naredbe pretpostavljenih. Odredbom člana 9. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih kod poslodavca, propisano je da poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline u tačno navedenim slučajevima. Pod tačkom 45. naveden je kao otkazni razlog nepoštovanje uputstava iz radnog naloga.

Tuženi je pobijanim rešenjem otkazao tužiocu ugovor o radu zbog postojanja opravdanog razloga koji se odnosi na ponašanje tužioca, odnosno na nepostupanje po uputstvima iz radnih naloga (broj 778/1 od 04.06.2009. i broj 2087/1 od 17.09.2009. godine). Nalogom broj 778/1 od 04.06.2009. i 1087/1 od 17.09.2009. godine tužilac je upućen u radnu jedinicu tuženog na gradilištu u K. Tuženi je dostavio u toku postupka izveštaj o nedolasku na posao (broj 868/1 od 09.06.2009. godine, 895/1 od 10.06.2009. godine, 953/1 od 15.06.2009. godine, 948/1 od 15.06.2009. godine, 1564/1 od 14.08.2009. godine, 1584/1 od 06.08.2009. godine, 1577/1 od 05.08.2009. godine i 104/1 od 07.08.2009. godine), kao i prijavu protiv tužioca podnetu generalnom direktoru 30.07.2009. godine i obaveštenje od 18.09.2009. godine. Kako tuženi nije postupao po nalozima tuženog, nije poštovao radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, te kako je njegovo ponašnje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, to su ispunjeni zakonom, ugovorom o radu i odredbom kolektivnog ugovora kod tuženog kao poslodavca, propisani uslovi za donošenje rešenja kojim je tuženom otkazan ugovor o radu. Samim tim, neosnovan je i zahtev tužioca za utvrđenje potraživanja na ime neisplaćenih zarada i pratećih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a takođe i zahtev tužioca za vraćanje na posao, imajući u vidu odredbu člana 77. Zakona o stečaju, kojom je propisano da je otvaranje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenim.

Stoga su nižestepeni sudovi dobro odlučili kada su zahtev tuženog za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanje na rad i isplatu neisplaćenih zarada i doprinosa odbili kao neosnovan.

Tuženi u reviziji ukazuje da je po struci zidar, a da je navedenim radnim nalozima tuženog upućen na gradilište u K. bez navođenja ijednog konkretnog radnog zadatka koji je trebao da uradi, u okviru njegove stručne spreme. Od tuženog je s druge strane traženo da vrši druge poslove i zadatke (čupanje korova, čišćenje kruga pogona, farbanje ograde, krečenje) za koje poslove tužilac i nije zasnovao radni odnos, niti je zaključio ugovor o radu.

Ovakvi navodi revidenta po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu od uticaja na drugačije presuđenje. Ovo iz razloga što je odredbom člana 15. stav 1. tačka 2. Zakona o radu propisano da su zaposleni dužni da poštuju organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca kao i uslove i pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem ugovornih i drugih obaveza iz radnog odnosa. To dalje znači da je tužilac bio dužan da postupa po navedenim radnim nalozima tuženog. Tužilac nije dolazio na gradilište, o čemu je tuženi dostavio navedeni izveštaj o nedolasku na posao, pa su se samim tim i stekli uslovi za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, a u skladu sa članom 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu. Samim tim i navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Kako ne postoje revizijski razlozi, tako ni oni na koje se pazi po službenoj dužnosti, revizijski sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 405. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.