U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u radnom sporu tužioca N.S. iz P., koga zastupa punomoćnik D.S., advokat iz P., protiv tužene Kompanije H. d.o.o. B., Fabrika P., koju zastupa punomoćnik R.G., advokat iz P., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu 7 Gž1. 2772/14 od 17.09.2014. godine, u sednici veća održanoj 09. decembra 2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu 7 Gž1. 2772/14 od 17.09.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju 2 P1. br. 388/13 od 30.06.2014. godine, poništeno je kao nezakonito rešenje tužene o otkazu ugovora o radu, pa je naloženo tuženoj da tužioca reintegriše u proces rada na adekvatno radno mesto i prizna mu sva prava iz radnog odnosa.

Pobijanom drugostepenom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tužene u tom delu, kao i u pogledu odluke o troškovima i prvostepena presuda je u tim delovima potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda na koju se u reviziji ukazuje. Suprotno tvrdnji revidenta žalbeni sud je ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Rešenjem tuženog od 14.06.2013. godine otkazan je ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom. Zaposlenom je pripala otpremnina u iznosu od 246.500,00 dinara ali je on ''potpisao u izjavu da mu se isplati otpremnina u visini od 172.884,00 dinara, pa se odriče otpremnine preko isplaćene sume''. U obrazloženju rešenja je navedeno da je zbog tehnoloških, organizacionih i ekonomskih potreba kod poslodavca prestala potreba za obavljanjem poslova ukupno tri zaposlena, da poslodavac nije bio u obavezi da donese program i da mu se nije moglo obezbediti obavljanje drugih poslova (prekvalifikacija, dokvalifikacija, rad sa kraćim radnim vremenom) odnosno premeštaj na druge poslove ili kod drugog poslodavca. Tužilac je kod tuženog obavljao poslove rukovaoca mašine I grupe. Po aktu o sistematizaciji za to radno mesto predviđeno je sedam izvršilaca. Poslodavac ima 232 zaposlena i zbog otpuštanja tri radnika nije bio u obavezi da donese program. Prilikom otpuštanja poslodavac nije primenio nikakve kriterijume (uspešnost u poslu, radni staž, imovno stanje, broj članova porodice i drugo).

Kod takvog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev radi poništaja rešenja o otkazu usvojen.

Rešenje o otkazu je nezakonito iz najmanje dva razloga: prvi je što obrazloženje uopšte ne sadrži razloge zbog čega se optušta baš tužilac kada je aktom o sistematizaciji za to radno mesto predviđeno sedam izvršilaca. Sud ne može da ceni celishodnost ekonomskih organizacionih ili tehnoloških mera ali u cilju zaštite od diskriminacije (član 16. Zakona o zabrani diskriminacije i člana 18. Zakona o radu), bez obzira što Opšti kolektivni ugovor u vreme otpuštanja nije na snazi, poslodavac mora da u obrazloženju navede razloge zbog čega je baš tužilac tzv. tehnološki višak; drugi razlog za nezakonitost rešenja je neisplata otpremnine u punom iznosu. Otpremnina je uslov zakonitosti rešenja o otkazu i poslodavac je mora isplatiti u punom pripadajućem iznosu. Odricanje od otpremnine (makar i delimično) zabranjeno je po članu 60. stav 4. Ustava RS i odricanje od tog prava odnosno neisplata otpremnine u punom iznosu čini rešenje o otkazu nezakonitim.

Imajući u vidu izloženo (dovoljno za nezakonitost rešenja i jedan razlog) irelevantni su revizijski navodi u kojima se ističe da po programu poslodavac nije bio u obavezi da donese rešenje, odnosno da utvrdi kriterijume prilikom otkaza.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.