U IMA NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca R.B. iz Č., koga zastupa G.G., advokat iz Č., protiv tuženog JKP Č. iz Č., koga zastupa J.M., advokat iz Č., radi poništaja odluke o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2155/13 od 26.05.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2155/13 od 26.05.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1 45/2011 od 04.04.2013. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu broj 4420 od 25.10.2006. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na posao. Istom presudom obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati 648.200,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2155/13 od 26.05.2014. godine ukinuta je navedena presuda Osnovnog suda i usvojen tužbeni zahtev, poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj 4420 od 25.10.2006. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 540.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu odredbi člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04, 111/09 i 53/13-US) koji se primenjuje na osnovu odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) i nalazi da je revizija neosnovana.

U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. istog zakona na koju se neosnovano ukazuje revizijom. Pobijana odluka sadrži jasne, potpune i neprotivurečne razloge o odlučnim činjenicama.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom proizilazi da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima višeg blagajnika naplate u odeljenju blagajne tuženog u Č., da je po nalogu VD direktora tuženog izvršen uvid u snimke video nadzora radi utvrđenja u koje vreme je blagajna zatvarana, da je po sačinjenom izveštaju 05.09.2006. godine direktoru podneta prijava 07.09.2006. godine protiv tužioca zbog povrede radne obaveze, kojom je navedeno da je tužilac tokom jula 2006. godine zatvarao blagajnu pre završetka radnog vremena čime je onemogućio da se vrši naplata za izvršene usluge grejanja od korisnika. Tužiocu je dostavljeno upozorenje 12.09.2006. godine, na koje se izjasnio, nakon čega je rešenjem direktora tuženog broj 4420 od 25.10.2006. godine tužiocu otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179.stav 1. tačka 2. Zakona o radu, člana 121. stav 1. tačka 3. i stava 2. Pravilnika o radu i tačke 27. 4. alineja 2. aneksa II. ugovora o radu, jer je tokom jula 2006. godine radeći na poslovima višeg blagajnika naplate u više navrata neopravdano napuštao prostorije blagajne tuženog u kojima je obavljao poslove i iste zatvarao pre završetka radnog vremena u terminima bliže označenim navedenim rešenjem. Tokom jula 2006. godine poslovni prostor tuženog u kome je radio tužilac je obezbeđivan od strane Preduzeća za fizičko- tehničko obezbeđenje i usluge TNT S. preko zaposlenog N.P. iz čijeg iskaza je kao i iskaza tužioca utvrđeno da tužilac jula 2006. godine nije napuštao radno mesto tokom radnog vremena. Veštaci M.V. i Z.V. su se usaglašenim nalazom i mišljenjem izjasnili da video snimci tuženog ne potvrđuju da je tužilac napuštao radno mesto u spornim vremenskim periodima iz pobijanog rešenja dok je veštak M.S. svojim nalazom i mišljenjem potvrdio da se vreme zabeleženog video zapisima poklapa sa vremenom nastanka snimaka i da tužilac nijedan dan za koji su analizirani video zapisi nije dolazio na rad u 9,00 časova niti odlazio sa rada u 17,00 časova. Pokušano usaglašavanje navedenih veštaka nije postignuto. Ocenom izvedenih dokaza drugostepeni sud je zaključio da tuženi nije dokazao izvršenu povredu radne obaveze tužioca. Utvrđeno je da tužilac tokom jula 2006. godine nije neopravdano napuštao radno mesto u toku rada niti neopravdano izlazio sa rada pre završetka radnog vremena.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 179. tačka 2. Zakona o radu poništajem rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanjem tužioca na rad kod tuženog. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Skrivljena povreda radne obaveze kao otkazni razlog podrazumeva da je poslodavac dokazao da je na način, mesto i u vreme navedeno rešenjem o otkazu zaposleni preduzeo protivpravne radnje utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Kako je navedeno u ovom slučaju izostalo nisu ispunjeni zakonski uslovi za prestanak radnog odnosa tužioca. Suprotno navodima revizije nema propusta drugostepenog suda u vezi sprovođenja veštačenja i ocene nalaza i mišljenja. Drugostepeni sud je pravilno primenio odredbe člana 249 – 260. Zakona o parničnom postupku i Zakona o sudskim veštacima. Daljim obrazlaganjem presude ne bi se postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 405. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.