U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca V.D. iz N.S., čiji su punomoćnici D. M., A.J., D.Ž., M.S. i M.F., advokati iz N.S., protiv tuženog N. a.d. N.S., koga zastupa punomoćnik N.Š., advokat iz N.S., radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1537/14 od 28.01.2015. godine, u sednici održanoj 03.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1537/14 od 28.01.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 648/2013 od 03.03.2014. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog od 04.07.2011. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 03.07.2006. godine sa aneksima bliže pobrojanim u tom delu izreke u suprotnosti sa zakonom te da se isto poništava, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnoj sposobnosti i da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćenih zarada isplati 240.000,00 dinara, na ime neisplaćenih toplih obroka 40.000,00 dinara, na ime nekorišćenja godišnjeg odmora 160.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate, kao i da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1537/14 od 28.01.2015. godine, stavom prvim izreke, delimično je preinačena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 648/2013 od 03.03.2014. godine tako što je poništeno rešenje tuženog od 04.07.2011. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad na odgovarajuće poslove i isplati mu po osnovu naknade štete zbog izgubljene zarade 240.000,00 dinara sa zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate, dok je odbijena žalba tužioca u preostalom delu i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog od 30.07.2006. godine. Prema aneksima ugovora o radu od 19.06.2007. godine, 19.01.2011. godine, 28.02.2011. godine i 24.06.2011. godine, tužiocu su povereni poslovi operatera rashladnih sistema i vodozahvata. Kod tuženog se na osnovu Odluke o načinu provere zaposlenih za slučaj sumnje da su pod uticajem alkohola ili drugih sredstava zavisnosti od 23.08.2007. godine i odluke o izmenama i dopunama ove odluke vrši periodična kontrola prisustva alkohola u krvi. Ovom odlukom je predviđeno da se za lice na koje se primenjuje odluka smatra da su u alkoholisanom stanju ukoliko imaju iznad 0,00 promila alkohola u krvi. Tužiocu je 17.04.2011. godine u ranim jutarnjim satima (05,55h) pozlilo u autobusu, pao je u nesvest i kolima hitne pomoći odvezen u ambulantu u … ulici odakle je upućen u Institut u S.K. U institutu je konstatovano da je pacijenta dovela ekipa hitne medicinske pomoći zbog hipotenzije, uključena mu je potrebna infuzija sa dijagnozom: ''stanje posle kolapsa''. Određena je kontrola kod nadležnog neurologa. Pregled na Institutu za kardiovaskularne bolesti završen je u 7,57 časova. Nakon toga, tužilac je otišao kod tuženog kako bi se javio šefu R.M. jer nije mogao telefonom da stupi u kontakt sa njim. Kada je stigao u krug firme (iako je došao da se javi šefu da je na bolovanju), dobio je naređenje od strane M.N. i M.B. da mora da izvrši alkotest. Kontrola prisustva alkohola u krvi izvršena je aparatom alkotest od strane M.N. saradnika obezbeđenja za rafineriju u prisustvu R.M. i M.B. U 9,25 časova kod tužioca je utvrđeno prisustvo od 1,44 promila alkohola. Alkotest je u roku od 25 minuta pokazao različite rezultate od 1,40; 1,60 i 1,70. Tužilac je tražio da se analiza prisustva alkohola u organizmu utvrdi putem vađenja krvi, pa su tužilac M.N. i dežurni vozač otišli u ambulantu u …, a zatim u ambulantu u … ulici i na L. IV, ali ni jedna od ovih ambulanti nije prihvatila da tužiocu vadi krvi, jer nisu imali nalog. Kako je 17.04.2011. godine bio neradni dan – nedelja tužilac se prvog narednog radnog dana u ponedeljak 18.04.2011. godine javio svom lekaru u Domu zdravlja N.S. Prema podacima iz elektronskog zdravstvenog kartona tužioca konstatovano je da je 17.04.2011. godine pregledan u Institutu u S.K. posle kolapsa i da se javi nadležnom neurologu. Kontatovano je da je tužilac nesposoban za rad od 17.04.2011. do 21.04.2011. godine. Nakon toga se tužilac 19.04.2011. godine javio Neuropsihijatrijskoj ambulanti J.J.Z. Svom lekaru u ambulanti medicine rada rafinerija sa nalazom neurologa tužilac se javio 20.04.2011. godine kada je sačinjen izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad u kom je kao period bolovanja naveden period od 17.04. do 21.04.2011. godine. Tužilac je 18.04.2011. godine sačinio izjavu povodom događaja u kom je naveo da aparat za merenje alkohola neispravan, ali da je potpisao zapisnik o izvršenoj kontroli. Tužiocu je 26.05.2011. godine dato upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne discipline. Tuženi je 04.07.2011. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu, a kao razlog otkaza navedena je povreda radne discipline koja se ogleda u prisustvu 1,44 promila alkohola u krvi kod tužioca dana 17.04.2011. godine u 9,25 časova.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev i poništio navedeno rešenje o otkazu, a tuženog obavezao da tužiocu naknadi neisplaćene zarade za utuženi period.

Prema članu 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu poslodavac može dati otkaz zaposlenom ako on ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U konkretnom slučaju, pravilno je drugostepeni sud zaključio da tužilac nije počinio navedenu povredu radne discipline. Naime, kritičnog dana tužilac je posle stanja kolapsa, o čemu postoje lekarski izveštaji, u dan za koji mu je i izdata potvrda da je bio na bolovanju, došao na posao, kako bi se javio neposredno pretpostavljenom da je od tog dana na bolovanju. S obzirom da je od kritičnog dana 17.04.2011. godine tužilac na bolovanju, proizlazi da tuženi i nije navedenog dana mogao izvršiti alkotestiranje tužioca, niti mu postojanje alkohola u krvi tog dana staviti na teret kao povredu radne discipline. Zbog toga je pravilnom primenom materijalnog prava, drugostepeni sud usvojio zahtev tužioca i poništio rešenje o otkazu ugovora o radu, a tuženog obavezao da tužiocu isplati neisplaćene zarade za period od jula do oktobra 2011. godine na osnovu člana 191. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.