.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 313/2015
02.12.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u sporu tužilaca S.J. iz B. i Z.G. iz B., čiji je punomoćnik V.Ž., advokat iz Z., protiv tuženog G.i.G. FLŽ DOO iz B, koga zastupa M.K., advokat iz B., radi isplate razlike u zaradi, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3652/14 od 23.10.2014. godine, u sednici održanoj 02.12.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3652/14 od 23.10.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Boru P1 96/14 od 09.07.2014. godine delimično su usvojeni tužbeni zahtevi i tuženi obavezan da svakom od tužilaca za period od maja 2008. zaključno sa septembrom 2009. godine isplati razliku u zaradi u pojedinačno određenim mesečnim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, kao i na ime dela regresa za 2009. godinu u iznosima označenim u izreci ove presude sa istom kamatom, a preko dosuđenih iznosa tužbeni zahtev je odbijen i tuženi obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 90.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 09.07.2014. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3652/14 od 23.10.2014. godine prvostepena presuda, ispravljena rešenjem istog suda od 14.08.2014. godine, je preinačena, tako što je u celini odbijen tužbeni zahtev za isplatu razlike u zaradi i dela regresa za 2009. godinu sa kamatom i tužioci obavezani da tuženom solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 72.950,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijanu presudu primenom čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu čl. 506. stav 2. ovog zakona i našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog u periodu od maja 2008. do septembra 2009. godine. Između FLŽ B. DOO kao prodavca i G.i. DOO kao kupca 15.04.2008. godine zaključen je ugovor o kupoprodaji imovine tuženog. Prema članu 4. tog ugovora utvrđena je obaveza tuženog kao kupca da primi u radni odnos 154 radnika i sa njima zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme. Pri tom, saglasno Zakonu o radu, morao je da poštuje zatečena normativna akta sa važnošću od jedne godine od dana zaključenja tog ugovora. Nad tuženim je rešenjem Privrednog suda u Zaječaru St 35/2010 od 12.02.2010. godine otvoren postupak stečaja, zbog čega je rešenjem Osnovnog suda u Boru od 16.02.2010. godine postupa prekinut, a potom nastavljen rešenjem od 29.07.2010. godine i spisi ustupljeni Privrednom sudu u Zaječaru, kao stvarno i mesno nadležnom sudu. Taj sud je rešenjem od 29.10.2010. godine obustavio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom, jer je rešenjem od 21.09.2010. godine potvrđeno usvajanje plana reorganizacije podnetog 09.07.2010. godine od strane stečajnog upravnika. Visina manje isplaćene zarade i razlika manje isplaćenog regresa za oba tužioca utvrđena je ekonomsko-finansijskim veštačenjem.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev delimično osnovan, primenjujući Kolektivni ugovor tuženog kao preuzeti akt, koji se primenjivao i po isteku roka od godinu dana, do stupanja na snagu Pravilnika o radu.
Odlučujući o žalbi tuženog, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.
Članom 167. Zakona o stečaju propisane su pravne posledice potvrđivanja usvajanja plana reorganizacije. Prema stavu 1. ovog člana, po donošenju rešenja o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije, sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene tim planom uređuju se isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena. Poslovi i radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije (stav 2), a nepostupanje po usvojenom planu predstavlja razlog za pokretanje stečajnog postupka u smislu člana 173. istog zakona i za sprovođenje stečajnog postupka bankrotstvom stečajnog dužnika.
U konkretnom slučaju, pravnosnažno rešenje o potvrđivanju usvajanja plana reorganizacije od 21.09.2010. godine, prema čl. 167. stav 1. Zakona o stečaju u vezi čl. 13. stav 1. tačka 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, predstavlja izvršnu ispravu i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena. Prava svih poverilaca mogu se ostvarivati isključivo u skladu sa usvojenim planom reorganizacije.
Ekonomsko-finansijskim veštačenjem utvrđeno je da je tuženi u toku trajanja postupka stečaja delimično isplatio potraživanja zaposlenih na ime zarade, regresa za 2009. godinu i toplog obroka, saglasno članu 4. tačka 4. tačka 12. ugovora o kupoprodaji, za period od dana potpisivanja tog ugovora 15.04.2008. godine pa zaključno sa 15.04.2009. godine. Ova činjenica utvrđena je i na osnovu obaveštenja Agencije za privredne registre od 04.08.2009. godine, koja agencija je upravo vršila kontrolu i nadzor u postupku privatizacije i proveru izvršenja ugovora o kupoprodaji. U toj situaciji, pravilnom primenom pravila o teretu dokazivanja iz čl. 228. u vezi čl. 231. Zakona o parničnom postupku, drugostepeni sud je ispravno zaključio da tužioci, koji traže isplatu dospelih novčanih potraživanja do usvajanja plana reorganizacije, do okončanja postupka nisu dokazali da se radi o potraživanjima koja nisu obuhvaćena ovim planom reorganizacije, niti da se ta potraživanja zasnivaju na planu kao jedino mogućem okviru namirenja, već isključivo na određenoj pravnoj i činjeničnoj situaciji, koja je postojala pre nastupanja posledica otvaranja stečajnog postupka i u vreme primene odredaba ugovora o radu i opštih akata.
Na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
