Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje B.A. iz B., čiji je punomoćnik B.B., advokat iz B., protiv tuženog DP Ribarsko gazdinstvo B. iz B., čiji su punomoćnici A.K. i B.R., advokati iz N., i umešača na strani tuženog LJ.B. iz B., čiji je punomoćnik L.Z., advokat iz B., radi poništaja rešenja, odlučujući o revizijama tuženog i umešača, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3053/14 od 05.11.2014. godine, i o žalbi umešača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 52/15 od 26.08.2015. godine, u sednici veća od 26.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

I ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženog i umešača, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3053/14 od 05.11.2014. godine. II ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba umešača izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 52/15 od 26.08.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 – 2155/10 od 19.06.2012. godine, usvjen je tužbeni zahtev tužilje i poništene su odluka Upravnog odbora tuženog od 26.01.2004. godine i odluka Skupštine tuženog od 16.04.2004. godine kao nezakonite. Tuženi je obavezan da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 240.000,00 dinara. Prvostepena presuda ispravljena je rešenjima tog suda pod istim brojem od 11.02.2013. godine i 24.07.2014. godine.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3053/14 od 05.11.2014. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tuženog i umešača i potvrđena je prvostepena presuda ispravljena rešenjima. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog i umešača da im tužilja naknadi troškove žalbenog postupka.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitnih povreda odredaba parničnog postupka i iz razloga propisanih članom 395. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja je preko punomoćnika podnela odgovor na reviziju.

Protiv drugostepene presude reviziju je blagovremeno preko punomoćnika podneo umešač, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud u Beogradu je dana 26.08.2015. godine doneo rešenje R4 52/15, da je nedopuštena revizija umešača izjavljena protiv drugostepene presude.

Protiv navedenog rešenja, umešač je blagovremeno preko punomoćnika izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost žalbe u smislu čl. 385. stav 1. i 411. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i utvrdio da žalba umešača nije dozvoljena.

Tužba u ovom postupku podneta je 10.02.2004. godine, dakle pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, stupio na snagu 01.02.2012. godine), koji članom 404. stav 3. propisuje mogućnost izjavljivanja žalbe protiv rešenja apelacionog suda kojim se ne dozvoljava revizija.

Odredbom člana 411. ranijeg ZPP, koji se u ovom postupku primenjuje, nije propisano da će se u postupku povodom revizije shodno primenjivati i odredbe člana 385. ZPP, niti je članom 395. ZPP propisana mogućnost izjavljivanja žalbe na rešenja apelacionog suda o izuzetnoj dozvoljenosti revizije. Stoga žalba protiv pobijanog rešenja nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga Vrhoni kasacioni sud je odlučio kao u stavu II izreke na osnovu čl. 385, 395. i 411. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljenih revizija u smislu člana 401. stav 2. ZPP i utvrdio da revizije tuženog i umešača nisu dozvoljene.

U tužbi radi poništaja odluka o dodeli stana, podnetoj 10.02.2004. godine, vrednost predmeta spora nije označena, kao ni tokom prvostepenog postupka. U predmetu nije određena niti naplaćena taksa na tužbu.

U konkretnom slučaju, ne radi se o sporu za utvrđenje, postojanje ili pretanak radnog odnosa, u kome je revizija uvek dozvoljena u smislu člana 439. ZPP, već je predmet spora poništaj odluka o dodeli stana koji se smatra imovinskopravnim sporom i dozvoljenost revizije se utvrđuje prema vrednosti predmeta spora.

Ukoliko tužilac u tužbi ili tokom prvostepenog postupka nije označio vrednost predmeta spora, niti je određena odnosno naplaćena sudska taksa, a vrednost predmeta spora se ne može utvrditi prema čl. 21. – 27. Zakona o sudskim taksama, kao vrednost predmeta spora uzima se iznos od 15.000,00 dinara, u smislu člana 28. Zakona o sudskim taksama.

Budući da je pobijana drugostepena presuda doneta 05.11.2014. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), na revizijski cenzus primenjuje se odredba člana 23. stav 3. tog zakona, prema kojoj je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Budući da vrednost predmeta spora, utvrđena na osnovu člana 28. Zakona o sudskim taksama, očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizije tuženog i umešača nisu dozvoljene.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu I izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.