U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca M.M. iz N.P., čiji je punomoćnik S.Š., advokat iz I., protiv tuženog I. AD, Fabrika autobusa i specijalnih vozila – u restrukturiranju, čiji je punomoćnik D.J., advokat iz B., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3839/12 od 04.12.2014. godine, u sednici održanoj 16.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3839/12 od 04.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog Osnovnog suda u Beogradu P1 4637/10 od 26.01.2012. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog od 18.11.2008. godine, kojim mu je otkazan ugovor o radu, a da se tuženi obaveže da ga vrati na rad, dok je stavom drugim izreke obavezan tužilac da naknadi tuženom troškove parničnog postupka od 37.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3839/12 od 04.12.2014. godine, žalba tužioca je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena, a odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji Zakon se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom 398. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je poništaj rešenja tuženog od 18.11.2008. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. tačka 2. Zakona o radu, zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, koja je kao otkazni razlog predviđena članom 183. stav 1. i 2. i člana 184. tačka 34. Kolektivnog ugovora tuženog. Ispitujući zakonitost pobijanog rešenja, sudovi su utvrdili da je tužilac bio zaposlen kod tuženog i obavljao poslove izdavača rezervnih delova u Odeljenju prodaje rezervnih delova, a da je 17.09.2008. godine, u toku radnog vremena pokušao da iznese materijal, vlasništvo tuženog, bez posedovanja procedurom predviđene otpremnice, te da je tom prilikom bio svestan nepravilnosti svoje radnje i posledica njenog izvršenja.

Imajući u vidu da je utvrđeno da tužilac, svojom krivicom, jeste učinio radnju koja mu je kao povreda radne obaveze stavljena na teret, a koja je i odredbom člana 183. stav 1. i 2. i člana 184. tačka 34. Kolektivnog ugovora tuženog predviđena kao osnov za otkaz ugovora o radu zaposlenom od strane poslodavca, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak sudova da je na ovaj način nastupio osnov za prestanak radnog odnosa, primenom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05, 61/05 i 54/09). Donošenju rešenja prethodilo je pismeno upozorenje tužiocu o postojanju razloga za otakz ugovora o radu, koje mu je dostavljeno uz ostavljanje roka za izjašnjenje, a zatraženo je i mišljenje sindikata čiji je tužilac član, čime je ispoštovana i odredba člana 180. stav 1. i 2. i člana 181. Zakona o radu. Vrhovni kasacioni sud nalazi da nižestepeni sudovi osnovano nalaze da je bez uticaja na zakonitost pobijane odluke činjenica što se tuženi u pobijanom rešenju pozvao i na odredbu člana 179. stav 1. tačka 4. Zakona o radu - učinjeno krivično delo na radu ili u vezi sa radom. Naime, prilikom odlučivanja o zakonitosti oodluke o prestanku radnog odnosa zbog povrede radne obaveze ili radne discipline, sud nije vezan primenom materijalnog prava na kome je poslodavac zasnovao svoju odluku, pri čemu se u konkretnom slučaju tuženi poziva i na odredbu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, što jeste u skladu sa povredom koja je tužiocu stavljena na teret, zbog čega je bez uticaja što tužilac, u krivičnom postupku nije pravnosnažno osuđen za istu radnju.

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 398. stav 2. ZPP).

Primenom člana 405. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni navodi, a obrazlaganjem se ne bi postiglo novo, niti ujednačenije tumačenje prava.

Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.