Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog D.P., advokat A.L., na osnovu člana 482. stav 1. i člana 483. stav 1. i 3. ZKP, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) i 3), člana 439. tačka 1) i 2), sve u vezi sa članom 485. stav 1. tačka 1) i stava 2. i 4. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude, te predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi optužbe, kao i da se odloži izvršenje pravnosnažne sudske odluke.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pobijane presude zasnivaju na iskazima svedoka: T.S., koju „sud nije lično saslušao“, D.S. i Z.S., čiji iskazi su, po stavu odbrane, „nesaglasni, a optužba je konstruisana od predkrivičnog postupka do glavnog pretresa“.

Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu branioca okrivljenog ocenjuje kao neosnovane, nalazeći da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima, među kojima su i iskazi navedenih svedoka, koje je prvostepeni sud izveo na glavnom pretresu, u postupku sprovedenom u svemu po odredbama ZKP. Pošto je sudski veštak za oblast psihologije dr M.M. 04.03.2015. godine dala nalaz i mišljenje o psihičkom zdravlju maloletne oštećene T.S. nalazeći da su njene intelektualne sposobnosti u nivou proseka i odgovaraju kalendarskom uzrastu deteta; da je predmetni događaj uticao na njeno psihičko zdravlje, te da oštećena nije sposobna da svedoči na glavnom pretresu, iskaz maloletne oštećene T.S. je pročitan, u smislu odredbe člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, na glavnom pretresu održanom 27.03.2015. godine, na koji iskaz prisutni okrivljeni i njegov branilac advokat A.L. nisu imali primedbi. Svedoci D.S. i Z.S. su ispitani na glavnom pretresu održanom 11.02.2015. godine u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca advokata A.L., na čije iskaze nije bilo primedbi.

Dakle, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te da su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog neosnovani, a navodima u zahtevu vezanim za „nesaglasnost iskaza ovih svedoka i konstruisanom optužbom“ se osporava ocena dokaza odnosno ukazuje na odredbu člana 440. ZKP koja nije predviđena kao zakonski osnov za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca.

Takođe, zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu odredbe člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, navodima da sud nije imao ni jedan dokaz da je upravo okrivljeni D.P. izvršio predmetno krivično delo, odnosno da je okrivljeni pisao i slao predmetne SMS poruke oštećenoj maloletnoj T.S., a posebno, po stavu odbrane, kada se ima u vidu da drugi mobilni telefon okrivljenog sa koga su slate SMS poruke „dugačke sadržine“ nije pronađen, jer je isti ukraden, jasno se može utvrditi da se radi o zloupotrebi izvršenoj od strane trećeg lica. Po viđenju odbrane, na činjenično stanje koje je nepravilno i pogrešno utvrđeno sud je pogrešno primenio zakon i okrivljenog oglasio krivim.

Međutim, i ove navode u zahtevu branioca, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane nalazeći da je sud u redovnom krivičnom postupku iz izvedenih dokaza, u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu, pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, na koje je pravilno primenio krivični zakon nalazeći da su se u radnjama okrivljenog D.P. stekla sva subjektivna i objektivna bitna obeležja predmetnog krivičnog dela prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a kako su ovi navodi već isticani u žalbi branioca okrivljenog, to Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, na iste upućuje, u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Navodi u zahtevu branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu odredaba člana 438. stav 2. tačka 3) i člana 439. tačka 4) ZKP, kao i navodi da je prvostepeni sud odbio sve predloge odbrane za izvođenje dokaza, kojima se suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, te o njima ovaj sud nije meritorno odlučivao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                         Dragiša Đorđević, s.r.