Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca D.K. iz P., čiji je punomoćnik D.Ž., advokat iz P., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Više javno tužilaštvo u Požarevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi naknade materijalne i nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2852/14 od 21.05.2015. godine, u sednici održanoj 10.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2852/14 od 21.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 177/13 od 07.02.2014. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu, na ime manje isplaćenih plata u periodu od 01.01.2010. do 05.09.2011. godine, plati ukupno 831.120,87 dinara sa zakonskom kamatom na pojedinačne mesečne iznose i sa danom dospeća bliže određenim ovim stavom izreke, a stavom drugim izreke obavezana je da na iznose iz stava prvog izreke, u korist tužioca uplati odgovarajuće doprinose nadležnom Fondu PIO. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu plati 230.736,06 dinara na ime naknade štete za neiskorišćene godišnje odmore u 2010. i 2011. godini, sa kamatom od 1. janura godine za koju se naknada plaća pa do isplate, a stavom četvrtim izreke obavezana je da mu plati i 217.381,00 dinar sa kamatom od 01.12.2011. godine do isplate, na ime upisnine plaćene Advokatskoj komori u Požarevcu. Stavom petim izreke, tužena je obavezana da mu naknadi nematerijalnu štetu i to isplatom 500.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti i 100.000,00 dinara zbog povrede prava na pravično suđenje, sve sa kamatom od dana presuđenja do isplate, dok je stavom šestim izreke odbijen zahtev za isplatu kamate na ove iznose za period od podnošenja tužbe do dana presuđenja. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 214.446,17 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2852/14 od 21.05.2015. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem, četvrtom, petom i sedmom izreke, tako što je, tačkom 1. ovog stava, delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje, plati 80.000,00 dinara sa kamatom od 07.02.2014. godine do isplate, dok je za preostalih 20.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom, tužbeni zahtev odbijen. Tačkom 2, 3, 4. i 5. istog stava, odbijeni su i zahtevi tužioca kojima je tražio da se tužena obaveže da mu plati: 110.936,00 dinara na ime naknade štete za neiskorišćen godišnji odmor za 2010. godinu, 217.381,00 dinara na ime upisnine plaćene Advokatskoj komori u Požarevcu i 500.000,00 dinara za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, a sve sa pripadajućom kamatom. Stavom drugim tačka 6. izrke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 129.700,11 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut je 29.03.2013. godine, dakle posle 01.02.2012. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta posle 31.05.2014. godine, odnosno posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.55/14), pa se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade materijalne i nematerijalne štete, podneta je 29.03.2013. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je 911.120,87 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe od 111,9575 dinara za 1 evro , predstavlja dinarsku protiv-vrednost od 8.138,10 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Prilikom odlučivanja, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode tužene kojima ukazuje da je revizija dozvoljena primenom člana 403. stav 2 tačka 2. ZPP, po kojoj je revizija uvek dozvoljena kada je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, ali nalazi da su neosnovani, s obzirom da je u konkretnom slučaju prvostepena samo delimično preinačena, a revizijom se pobija pravnosnažna presuda u delu kojim je prvostepena presuda potvrđena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.