Tužilac je 04.08.2011. godine podneo predlog za ponavljanje postupka iz razloga propisanih članom 422. stav 1. tačka 1, 4. i 9. (pogrešno označeno kao tačka 10) Zakona o parničnom postupku. Razlog za ponavljanje postupka iz člana 422. stav 1. tačka 1. ZPP odnosi se na nezakonito postupanje suda, koji nije dostavio rešenje o otkazu ugovora o radu sa ispisanim datumom tužiocu, odnosno njegovom punomoćniku na izjašnjenje, zbog čega tužiocu nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom. Pritom, ni sudu ni strankama nikada nije prezentirano rešenje o otkazu ugovora o radu sa ispisanim datumom u originalu, već u fotokopiji. Drugi razlog za ponavljanje postupka iz čl. 422. stav 1. tačka 4. ZPP odnosi se na to da je tužilac angažovao sudskog veštaka za grafologiju i grafoskopiju posle pravnosnažnog okončanja postupka. U svom nalazu i mišljenju od 02.08.2011. godine ovaj veštak je utvrdio da datum na rešenju o otkazu ugovora o radu najverovatnije nije napisao tužilac, već neko treće lice, zbog čega se radi o falsifikatu, a sud je svoju odluku upravo zasnovao na tome da je tužilac kao datum prijema rešenja upisao 27.11.2003. godine. Konačno, razlog za ponavljanje postupka iz čl. 422. stav 1. tačka 9. ZPP odnosi se na novi dokaz - nalaz i mišljenje veštaka grafologa, koji je tužilac stekao mogućnost da upotrebi.

Prema čl. 422. stav 1. tačka 1. Zakona o parničnom postupku, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako joj nezakonitim postupanjem, naročito propuštanjem dostavljanja, nije bila data mogućnost da raspravlja pred sudom. Prema stavu 1. tačka 4. ovog člana, razlog za ponavljanje postupka može biti i ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadržaj. Pritom, prema čl. 424. stav 1. tačka 3. ovog zakona, predlog za ponavljanje postupka iz ovog razloga podnosi se u roku od 30 dana od dana kada je stranka saznala za pravnosnažnu presudu u krivičnom postupku, a ako se krivični postupak ne može sprovesti, od dana kada je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne može pokrenuti. Konačno, prema čl. 422. stav 1. tačka 9. ZPP, razlog za ponavljanje postupka može biti i ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih bi za njih mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Pritom, prema čl. 423. stav 2. ZPP, ponavljanje iz ovog razloga, kao i iz razloga propisanih članom 422. stav 1. tačka 1. ZPP, može se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego što je raniji postupak završen pravnosnažnom sudskom odlukom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka u ovom sporu. Raspravno načelo u postupku nije povređeno, odnosno tužiocu nezakonitim postupanjem suda nije uskraćena mogućnost da raspravlja, jer je njegov punomoćnik na ročištu 17.11.2004. godine tražio rok za izjašnjenje o ispravi koja je na tom ročištu prezentirana (rešenje o otkazu ugovora o radu). Međutim, tužilac je pristupio na ovo ročište i izjavio na zapisniku da je potpis na poleđini tog rešenja njegov potpis i da mu je rešenje uručeno 27.11.2003. godine, posle čega je i saslušan u svojstvu parnične stranke, a punomoćnici stranaka nisu imali ni pitanja, ni predloga, ni prigovora u vezi izvedenih dokaza. To ukazuje na činjenicu da razlog za ponavljanje postupka iz čl. 422. stav 1. tačka 1. ZPP nije ispunjen. Takođe, tužilac neosnovano zahteva ponavljanje postupka iz razloga propisanih članom 422. stav 1. tačka 4. ZPP, ukazujući da se sudska odluka zasniva na falsifikovanoj ispravi. Taj razlog za ponavljanje postupka može se isticati samo ukoliko postoji pravnosnažna osuđujuća presuda doneta u krivičnom postupku, kojom je utvrđeno izvršenje krivičnog dela falsifikovanja isprave ili overe neistinitog sadržaja, što u ovom slučaju ne postoji. U suštini, iz ovog razloga podnosilac predloga izvodi i drugi razlog za ponavljanje postupka iz čl. 422. stav 1. tačka 9. ZPP, koji se odnosi na nove činjenice i nove dokaze na osnovu kojih bi za njega mogla biti doneta povoljnija odluka da su upotrebljene u ranijem postupku. Međutim, tužilac je kao novi dokaz podneo nalaz i mišljenje veštaka grafologa na okolnost istinitosti potpisa i datuma prijema otkaznog rešenja. Taj dokaz ne predstavlja novi dokaz u smislu čl. 423. stav 2. ZPP, jer je tužilac to mogao izneti u žalbi, izjavljenoj protiv rešenja kojim je tužba odbačena kao neblagovremena, a on je to učinio tek po prijemu pravnosnažne drugostepene odluke donete u ovom sporu, koja je za njega bila nepovoljna.

U reviziji tužioca, u pretežnom delu, ponavljaju se žalbeni navodi, koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda, koju prihvata i revizijski sud.

Na osnovu čl. 412. stav 4. u vezi čl. 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je primenom čl. 150. Zakona o parničnom postupku, jer opredeljeni troškovi za odgovor na reviziju, koje je tuženi tražio, ne spadaju u troškove potrebne radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.