Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica, Slađane Nakić-Momirović, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca LJ.V. iz P., čiji su punomoćnici N.M. i Z.K., advokati iz I., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Područne policijske uprave Prijepolje, Policijske stanice iz Priboja, čiji je zakonski zastupnik Državni pravobranilac iz Beograda, radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 426/15 od 20.05.2015. godine, na sednici održanoj 02.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 426/15 od 20.05.2015. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 426/15 od 20.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Priboju, presudom P1 199/2013 od 11.02.2015. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, te obavezao tuženu da isplati tužiocu na osnovu neisplaćene naknade za prekovremeni, noćni rad i rad u dane državnih i verskih praznika koji su bili neradni dani, za period od 01.07.2010. godine do 31.12.2011. godine, određene novčane iznose, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu prvom izreke presude). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 53.282,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.02.2015. godine pa do isplate (stav drugi izreke).

Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Gž1 426/15 od 20.05.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Priboju P1 199/2013 od 11.02.2015. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse.

Apelacioni sud u Kragujevcu, rešenjem R1 289/15 od 04.09.2015. godine, ustupio je Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 426/15 od 20.05.2015. godine.

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), a u vezi člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i novog tumačenja prava.

Policajci i ovlašćena službena lica za vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima do stupanja na snagu Pravilnika o platama od 26.06.2006. godine imaju pravo na uvećanu platu zbog tzv. „neredovnosti“ (državni i verski praznik, rad noću, smenski rad i prekovremeni rad) u skladu sa članom 5. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, Opšteg kolektivnog ugovora i člana 108. sada važećeg Zakona o radu. Navedena lica u periodu od 26.06.2006. godine do primene izmenjenog Zakona o policiji (2011. godine), nemaju pravo na uvećanje plate na osnovu neredovnosti ako je njihova plata uvećana od 30 do 50% u odnosu na druge državne službenike.

Dakle, kako iz pobijane presude proizilazi da je u prvostepenom postupku na osnovu ekonomsko-finansijskog veštačenja utvrđeno da tužena prekovremeni rad, noćni rad i rad na dane praznika koji nije radni dan, nije vrednovala pri utvrđivanju koeficijenata za obračun plate tužiocu u utuženom periodu, odnosno da tužilac nije ostvario pravo na uvećanu platu u skladu sa odredbom člana 147. stav 1. Zakona o policiji, u odnosu na drugog državnog službenika D.M., zaposlenog kod tužene, sa istim stepenom stručne spreme, ali koji nema neredovnosti u radu kojima je tužilac bio izložen u utuženom periodu i koji je u odnosu na tužioca imao veći dodatni koeficijenat po članu 4. Pravilnika za 1,95 i da u rešenjima tužene kojima je tužiocu određen dodatni koeficijenat za obračun plate, kao ni u obračunskim listama plata tužioca za isti period, nije posebno iskazan dodatni koeficijenat za obračun utuženog dodatka na platu (iz prvostepene presude proizilazi da je veštak izvršio prvo upoređenje sa uporednim zaposlenim V.P., koji je raspoređen na radno mesto koje zahteva IV stepen stručne spreme, položen ispit za vozača instruktora, radni status uniformisano ovlašćeno službeno lice koji nema neredovnosti u radu i za sporni period od 01.07.2010. godine do 30.09.2010. godine, sa uporednim zaposlenim D.M., koji je raspoređen na radno mesto koje zahteva IV stepen stručne spreme, položen ispit za vozača instruktora, i radni status uniformisano ovlašćeno službeno lice koji nema neredovnosti u radu, kao i da je tužilac raspoređen na radno mesto koje zahteva IV stepen stručne spreme, čiji je radni status uniformisano ovlašćeno službeno lice), to se uporednim radnikom može smatrati ovlašćeno službeno lice sa istim stepenom stručne spreme, kao i tužilac, koji nema neredovnosti u radu, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, pa je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba je podneta 08.04.2013. godine. U tužbi je naznačena vrednost predmeta spora od 43.560,00 dinara, koji iznos tužilac potražuje od tužene za period od 01.07.2010. godine pa do 31.12.2011. godine, na ime noćnog rada, prekovremenog rada i rada u dane državnih i verskih praznika koji su neradni dani. Tužilac je podneskom od 21.11.2014. godine preinačio tužbu, povećanjem postojećeg tužbenog zahteva na ukupan iznos od 56.012,71 dinar. U uvodu prvostepene presude je označena vrednost predmeta spora od 56.012,71 dinar.

Odredbom člana 441. ZPP, je propisano, da revizija nije dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude od 56.012,71 dinara, kao glavnog zahteva ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (računajući da je 21.11.2014. godine 1 evro iznosio 120,0195 dinara i vrednost predmeta spora izražena u evrima iznosila 466,6967 evra), to revizija tužene nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.