U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca N.Ž. i P.Ž. iz P., koje zastupa punomoćnik N.S., advokat iz P., protiv tuženog D.O.O. za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda, transport i usluge A. iz C., koga zastupa punomoćnik G.V., advokat iz P., radi plaćanja zakupnine i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž br. 2101/11 od 28.03.2012.godine, u sednici veća održanoj dana 26.11.2015.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž br. 2101/11 od 28.03.2012.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pančevu P br. 69/10 od 18.04.2011.godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi da tužiocima na ime naknade materijalne štete zbog plaćanja zakupnine i naknade za odvodnjavanje, kao i izgubljene dobiti zbog neubiranja ratarskih prinosa roda 2008.godine plati i to tužiocu N.Ž. iznos od 11.976.705,12 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, a tužiocu P.Ž. ukupan iznos od 12.889.414,44 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom kao i da im naknadi troškove parničnog postupka. Obavezani su tužioci da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 325.940,00 dinara.

Apelacioni sud u Novom Sadu je pobijanom presudom Gž br. 2101/11 od 28.03.2012.godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio prvostepenu presudu Višeg suda u Pančevu.

Blagovremenom i dozvoljenom revizijom tužilaca izjavljenom preko punomoćnika iz reda advokata osporava se drugostepena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i odlučio da revizija tužilaca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a nije zahvaćena ni bitnom povredom iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP na koju ukazuju revidenti, jer nema nedostataka zbog kojih ne bi mogla biti ispitana.

Neosnovano je ukazivanje revidenta da nižestepene presude sadrže samo obrazloženje o predugovoru zaključenom između tuženog i A. za korišćenje 250 ha poljoprivrednog zemljišta, dok ne sadrže razloge zbog čega je odbijen tužbeni zahtev za preostalih 62,8265 ha koje je tuženi koristio bez bilo kakvog osnova. Ovo sa razloga što prema utvrđenim činjenicama tuženi je tokom 2004.godine zaključio dva predugovora, jedan sa Kompanijom za proizvodnju mesa A. iz P., a drugi sa DPP J., te ukupna površina zemljišta po tim ugovorima je 338 ha a ne samo 250 ha kako tvrdi revident, te nižestepene presude sadrže razloge za odbijanje tužbenog zahteva za ukupnu površinu zemljišta koje koristi tuženi, a za koje su tužioci zaključili ugovore o zakupu sa Republikom Srbijom, Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Prema utvrđenim činjenicama tužioci su 10.12.2007.godine zaključili posebne ugovore o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini sa Republikom Srbijom, kojim ugovorima su regulisana prava i obaveze ugovornih strana. Tužioci nisu stupili u posed zakupljenih parcela zbog činjenice da se u državini istih nalazio tuženi na osnovu predugovora o kupoprodaji iz 2004.godine zaključenih sa Kompanijom A. i Preduzećem J. Međutim, rešenjem JVP V.V. iz N.S., tužioci su zaduženi naknadom za odvodnjavanje za 2008.godinu, a te iste godine tužioci su se prvi put obratili svom saugovoraču RS, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa zahtevom da im se preda u posed zemljište koje je predmet ugovora o zakupu. Dana 28.03.2011.godine RS, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede podnelo je tužbu protiv ovde tužilaca zbog neplaćenih zakupnina po ugovorima od 10.12.2007.godine.

Tužbenim zahtevom tužioci su tražili naknadu materijalne štete zbog obaveze plaćanja zakupnine i naknade za odvodnjavanje, kao i izgubljene dobiti zbog neubiranja ratarskih prinosa.

Kod ovako utvrđenih činjenica i postavljenog tužbenog zahteva prvailno su nižtestepeni sudovi primenili materijalno pravo, odredbe člana 567, 569. i 580. ZOO, kao i odredbe člana 60. do 71. Zakona o poljoprivrednom zemljištu kada su odbili tužbeni zahtev jer je Republika Srbija po ugovorima o zakupu poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koji su tužioci zaključili sa itom pasivno legitimisana kako za ispunjenje ugovornih obaveza, tako i za eventualnu naknadu štete. Za svoje odlučivanje nižestepeni sudovi su dali jasne i neprotivrečne razloge, koje prihvata i revizijski sud te ih saglasno članu 405. stav 2. ZPP neće ponavljati.

Neosnovano revident ukazuje na solidarnu odgovornost tuženog sa Republikom Srbijom za naknadu štete koju su tužioci pretrpeli, budući da su tužioci bili u ugovornom odnosu sa Republikom Srbijom, te se eventualno može raditi o ugovornoj odgovornosti za štetu, dok sa tuženim nisu bili u ugovornom odnosu, te bi se eventualno moglo raditi o deliktnoj odgovornosti, te nema solidarne odgovornosti tuženog i Republike Srbije za eventualno pričinjenu štetu tužiocima. Pozivanje revidenata da je sud morao tuženog obavezati da tužiocima naknadi neosnovano stečenu korist nije osnovano. Iako sud nije vezan pravnim osnovom tužbenog zahteva, zavisno od osnova tužbenog zahteva opredeljenog u tužbi utvrđuje se činjenično stanje, a u konkretnom slučaju isto je usmereno prema postavljenom tužbenom zahtevu na naknadu štete, a ne na naknadu koristi iz člana 219. ZOO, jer takav zahtev tužioci nisu ni postavili pa ga ne mogu isticati u revizijskom postupku. Naprotiv u žalbenom postupku tužioci su istakli da je nebitno koliku je korist tuženi stekao od korišćenja zemljišta.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 405. ZPP odbio reviziju tužilaca kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.