U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca S.M. iz V., čiji je punomoćnik D.B., advokat iz Š., protiv tuženog V. Z.-m.đ. DOO Š., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1601/12 od 13.02.2014. godine, u sednici veća održanoj 26.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca S.M. iz V., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1601/12 od 13.02.2014. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P1 229/2011 od 11.01.2012. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje generalnog direktora tuženog broj 806 od 17.03.2011. godine kojim je tužiocu otkazan Ugovor o radu broj 37 od 17.02.2010. godine i Aneksi ugovora o radu od 31.05.2010. godine i od 28.07.2010. godine zbog prestanka potrebe za njegovim radom, pa je obvezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, je utvrđeno da je povučena tužba u pogledu zahteva za isplatu uvećane zarade za rad noću i rad u smenama za traženi period i zahtev za naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, a stavom trećim izreke je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 33.750,00 dinara.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž1 1601/12 od 13.02.2014. godine preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni bitne povrede iz tačke 12. istog člana na koju se u reviziji ukazuje, jer su razlozi o odlučnim činjenicama jasni i bez protivurečnosti i u skladu su sa izvedenim dokazima, pa pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu u privrednom društvu Z.–m.đ.. Agencija za privatizaciju i V.G., AD N.S. su 04.08.2009. godine zaključili ugovor o kupoprodaji dela nepokretne i pokretne imovine akcionarskog društva za proizvodnju mineralnih đubriva Z.– m.đ. AD u restrukturiranju. Kupac se obavezao da osnuje novo privredno društvo sa 100 % vlasništva kupca, da obezbedi da novo društvo primi u radni odnos na neodređeno vreme zaposlene kod prodavca na dan potpisivanja ugovora, prema spisku koji je sastavni deo priloga ugovora, te da im ne može raskinuti radni odnos u periodu od godinu dana od dana ispunjenja, zbog prestanka potrebe za njihovim radom usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena. Tuženi je osnovan kao novo društvo u skladu sa ugovorom od 25.08.2009. godine, nakon čega su parnične stranke zaključile ugovor o radu broj 37 od 17.02.2010. godine kojim je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme za obavljanje poslova električara. Dana 31.05.2010. godine zaključen je Aneks broj 1 Ugovora o radu između parničnih stranaka kojim je ugovoreno da će tužilac počev od 01.06.2010. godine obavljati poslove portira, a Aneksom broj 2. Ugovora o radu od 28.07.2010. godine su izvršene izmene člana 3. Ugovora o radu i dodate su nove tačke u pogledu opisa poslova radnog mesta portira. Navedene anekse ugovora o radu tužilac nije osporavao. Generalni direktor tuženog je 03.02.2011. godine doneo Odluku o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih zbog organizacionih promena, odnosno ukidanja radnih mesta: glavni tehnolog i portir. Predlog programa rešavanja viška zaposlenih je donet 09.02.2011. godine, a 02.03.2011. godine je donet Program rešavanja viška zaposlenih koji je dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i sindikatu tuženog. U programu je navedeno da je do organizacionih promena došlo samo zbog ukidanja radnih mesta, da nema otvaranja novih radnih mesta, da ne postoji mogućnost za zapošljavanje na drugim odgovarajućim poslovima kod tuženog niti kod drugog poslodavca, a nema potrebe za prekvalifikacijom, odnosno dokvalifikacijom zaposlenih, niti mogućnosti da se bilo ko od zaposlenih uposli sa nepunim radnim vremenom, zbog čega je jedini način rešavanja viška zaposlenih i isplata otpremnine. Tuženi je 18.03.2010. godine zaključio Ugovor o pružanju usluga fizičko-tehničkog obezbeđenja sa I.-i. DOO B., kao davaocem usluga, kojim je ugovoreno da se davalac usluga obavezuje da će korisniku usluga pružati usluge čuvanja i zaštite njegove imovine, na i u objektima korisnika usluga sa pet radnika fizičko-tehničke i protivpožarne zaštite 24 časa dnevno, svaki radni dan, vikendom i praznicima, sa jednim koordinatorom na objektu samo radnim danima, nakon čega je po isteku roka 31.05.2010. godine tuženi zaključio identičan ugovor sa drugim davaocem usluga C.s.k. DOO B. - C.w.c.. Osporenim rešenjem broj 806 od 17.03.2011. godine tuženi je tužiocu otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom uz isplatu utvrđene otpremnine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je kao neosnovan odbio tužbeni zahtev, zbog postojanja opravdanog razloga za otkaz ugovora o radu tužiocu kao tehnološkom višku u smislu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, zbog čega je pobijano rešenje zakonito.

Prema odredbi člana 179. tačka 9. Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla, ili dođe do smanjenja obima posla.

Iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da je tužilac na osnovu ugovora o radu sa tuženim zasnovao radni odnos najpre za radno mesto električar, ali je zaključenim aneksima ugovora o radu, koje nije osporavao, premešten na radno mesto portira.

Sa navedenog je postojao opravdan razlog za prestanak radnog odnosa tužiocu uz isplatu otpremnine na osnovu člana 179. tačka 9. a u vezi člana 158, 160. i 162. Zakona o radu i kod činjenice da je potreba za obavljanjem poslova portira i dalje postojala. Ovo stoga što je odluka tuženog da zaključi ugovor o pružanju usluga fizičko-tehničkog obezbeđenja 18.03., a potom 31.05.2010. godine njegova poslovna odluka za angažovanje specijalizovanih davalaca usluga iz te oblasti u uslovima smanjenog obima posla.

Tužilac je imao mogućnost da zakonitost aneksa ugovora o radu kojima je raspoređen na radno mesto portira osporava u postupku pred nadležnim sudom prema članu 195. Zakona o radu, što on nije učinio, pa je bez značaja isticanje u reviziji da je tuženi osnovao portirsku službu samo da bi nakon njenog ukidanja zaposlene, odnosno raspoređene na to radno mesto proglasio viškom, na koji način je izvršio zloupotrebu prava.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane odluke, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu odredbe člana 405. stav 1. ZPP, odlučujući tako stavom prvim izreke.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 161. stav 1. u vezi člana 150. ZPP odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka (stav drugi izreke).

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.