Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Vesne Popović i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužilje D.J.G. iz P., čiji je punomoćnik D.Ž., advokat iz P., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i državne uprave, Više javno tužilaštvo u Požrevcu, koju zastupa Republički javni pravobranilac – Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3200/14 od 02.12.2014. godine, u sednici veća od 26.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3200/14 od 02.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 br. 145/2013 od 29.04.2014. godine, stavom prvim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi materijalnu štetu zbog manje isplaćenih zarada za period od 01.01.2010. godine do 05.09.2011. godine i neisplaćenih plata od 05.09.2011. godine do 01.10.2011. godine, ukupno 1.787.647,97 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose navedene izrekom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužilji na iznose navedene izrekom uplati doprinose obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja Republičkom Fondu PIO. Stavom trećim izreke tužena je obavezana da tužilji isplati naknadu štete na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2010. godinu i 2011. godinu, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi nematerijalnu štetu na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 1.000.000,00 dinara, i na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje iznos od 500.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom petim izreke odbijen je zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na iznose dosuđene stavom četvrtim izreke počev od dana podnošenja tužbe do presuđenja. Stavom šestim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 416.475,94 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1. 3200/14 od 02.12.2014. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom drugim tačka 1. izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stava trećeg izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje da joj tužena isplati iznos od 124.549,17 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2010. godinu. Stavom drugim tačka 2. izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stava četvrtog izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 1.000.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim tačka 3. izreke preinačena je prvostepena presuda u delu stava četvrtog izreke tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje i tužena obavezana da joj naknadi štetu zbog povrede prava na pravično suđenje u iznosu od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.04.2014. godine pa do isplate, a za razliku od ovako dosuđenog iznosa do dosuđenog iznosa po ovom osnovu u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, za iznos za još 420.000,00 dinara, tužbeni zahtev tužilje je odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke ukinuta je prvostepena presuda u delu stava trećeg izreke u odnosu na naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2011. godinu sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, i u stavu šestom izreke i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv drugostepene presude u stavu drugom tačka 3. izreke u usvajajućem delu, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužbom od 13.03.2013. godine tužilja je tražila naknadu materijalne i nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 3.838.442,86 dinara. Pobijana drugostepena presuda doneta je 02.12.2014. godine.

Budući da je drugostepena presuda doneta nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama ZPP, na revizijski cenzus primenjuje se novelirana odredba člana 403. stav 3. ZPP, po kojoj revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.

Revizija tužene nije dozvoljena po osnovu člana 13. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, kojim je između ostalog propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka. U konkretnom slučaju, revizijom pobijanim delom drugostepene presude preinačena je prvostepena presuda samo u odnosu na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje preko iznosa od 80.000,00 dinara do iznosa od 500.000,00 dinara, a budući da je iznos od 80.000,00 dinara već bio dosuđen prvostepenom presudom za ovaj vid nematerijalne štete, preinačenje je izvršeno u korist tuženog, pa bi pravo na reviziju po osnovu ovog preinačenja mogla koristiti samo tužilja.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević, s.r.