Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podnela branilac okrivljenog P.B., advokat M.S.-I., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati tom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da su pobijane presude donete uz povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer su nižestepeni sudovi pogrešno utvrdili da radnje koje je okrivljeni preduzeo kritičnom prilikom predstavljaju krivično delo iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ. Naime, branilac smatra da okrivljeni uopšte nije imao položaj koji je izvršenim radnjama mogao da zloupotrebi ili prekorači, budući da radnje za koju je osuđen nisu vezane za njegov „službeni položaj“. S tim u vezi branilac ističe da okrivljeni kritičnom prilikom nije doneo bilo kakvu službenu odluku niti je izvršio bilo kakvu službenu radnju u svojstvu službenog lica, te da delo koje je on preduzeo nije delo protivno interesima službe, već naprotiv okrivljeni je sve radnje preduzimao u interesu službe, zbog čega po oceni branioca nema ni umišljaja na strani okrivljenog.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ jer je kritičnom prilikom kao stručni saradnik – pravnik Gradskog centra za socijali rad u Beogradu – Odeljenje u Beogradu prekoračio granice svog službenog ovlašćenja na taj način što je u svojstvu pravnika Gradskog centra za socijalni rad otišao kod oštećene Ž.Ć. koja nije bila lice pod starateljstvom Gradskog centra, već samo korisnik smeštaja i rekao joj „da se zakon promenio i da mora da proda svoju imovinu ili da ide iz doma, da je našao pravog kupca, pri čemu joj nije pominjao kupoprodajnu cenu, niti koliko su troškovi njenog smeštaja u domu, pa je oštećena iz straha da će je izbaciti iz doma... kao prodavac potpisala ugovor o kupoprodaji nepokretnosti“, a na koji način je okrivljeni pribavio imovinsku korist M.N. u iznosu od 876.442,98 dinara, a oštećenoj naneo štetu u iznosu od 1.013.662,38 dinara.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iz izreke pobijane pravnosnažne presude Osnovnog suda u Obrenovcu proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pri čemu je okrivljeni kritičnom prilikom kao stručni saradnik – pravnik Gradskog centra za socijali rad u Beogradu, imao svojstvo službenog lica, a oglašen je krivim da je kritičnom prilikom prekoračio granice svog službenog ovlašćenja na taj način što je u svojstvu pravnika Gradskog centra za socijalni rad otišao kod oštećene Ž.Đ. i rekao joj „da se zakon promenio i da mora da proda svoju imovinu ili da ide iz doma ... pa je oštećena iz straha da će je izbaciti iz doma... kao prodavac potpisala ugovor o kupoprodaji nepokretnosti“, a na koji način je okrivljeni pribavio imovinsku korist M.N., a oštećenoj naneo štetu. S tim u vezi, po oceni ovog suda, izvršilac alternativno postavljene radnje izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, koja se sastoji u prekoračenju granica službenog položaja, prilikom vršenja te radnje u svojstvu službenog lica može preduzimati i radnje koje ne spadaju u delokrug njegovih poslova koje preduzima kao službeno lice, a što u konkretnom slučaju iz izreke navedene pobijane presude i proizilazi.

Iz iznetih razloga, po oceni ovoga suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog P.B. je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da tokom postupka nije utvrđena ni visina pribavljene imovinske koristi, te da iznos od 876.442,98 dinara je iznos koji je veštak utvrdio za sticanje vlasništva, a ne za upotrebu nepokretnosti, te s tim u vezi branilac smatra da je okrivljeni eventualno mogao biti osuđen za stav 1. krivičnog dela iz člana 359. KZ, te bi u tom smislu za to delo nastupila i zastarelost krivičnog gonjenja.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog u suštini osporava činjenične zaključke nižestepenih sudova vezane za utvrđenu imovinsku korist koju je okrivljeni kritičnom prilikom pribavio trećem licu, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, i u vezi sa tim navodi da je drugostepeni sud konstatovao i otklonio povredu krivičnog zakona koja je učinjena od strane prvostepenog suda i koja se ogleda u tome što je kao otežavajuća okolnost uzeta činjenica da je okrivljeni nakon izvršenja predmetnog krivičnog dela osuđivan, te u tom smislu drugostepeni sud je okrivljenog tebalo da smatra neosuđivanim licem i to da ceni kao olakšavajuću okolnost, a što od strane drugostepenog suda nije učinjeno.

Iznetim navodima po oceni suda, branilac okrivljenog iako formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u suštini ukazuje da sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom nije uzeo u obzir sve činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koje u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. i 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu odbaco kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                            Janko Lazarević,s.r.