Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene D.S., advokata S.S., je osnovan.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu ne ukazuje konkretno ni na jednu od povreda zakona taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, preko branioca, a iz obrazloženja zahteva i navoda da okrivljena podneskom od 02.02.2015. godine nije istakla zahtev za naknadu troškova postupka, već da je tim podneskom vršila urgenciju za donošenje rešenja o troškovima krivičnog postupka koje je branilac okrivljene na glavnom pretresu održanom dana 03.07.2012. godine u završnoj reči istakao navodeći da traži troškove za odbranu pred sudom i istrazi i na glavnim pretresima prema vrsti krivičnog dela u visini zaprećene kazne u skladu sa AT i lične dangube okrivljene u svim fazama postupka prema odmerenju suda, zbog čega se ne može kao pravilna prihvatiti odluka iz pobijanog rešenja da je zahtev okrivljene D.S. za naknadu troškova postupka neblagovremen, iz čega proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene D.S., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje osnovanim.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 4225/12 od 20.12.2012. godine povodom žalbe Osnovnog javnog tužioca u Vranju a po službenoj dužnosti preinačena presuda Osnovnog suda u Vranju K 1651/11 od 03.07.2012. godine kojom je okrivljena D.S. na osnovu odredbe člana 355. tačka 1. ZKP oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ i odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava Republike Srbije, tako što je Apelacioni sud u Nišu na osnovu odredbe člana 354. tačka 3. ZKP prema ovoj okrivljenoj odbio optužbu da je izvršila krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ i odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Potom, iz spisa predmeta se utvrđuje da je branilac okrivljene D.S., advokat S.S. u završnoj reči na glavnom pretresu održanom dana 03.07.2012. godine naveo da traži troškove za odbranu pred sudom i u istrazi i na glavnim pretresima, prema vrsti krivičnog dela u visini zaprećene kazne u skladu sa AT i lične dangube okrivljene u svim fazama postupka prema odmerenju suda. Dalje, iz spisa predmeta se utvrđuje da je branilac okrivljene, advokat S.S. dana 02.02.2015. godine dostavio podnesak sudu u kome je naveo da je u stavu dva izreke drugostepene presude određeno da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava, da je donošenjem drugostepene presude krivični postupak pravnosnažno okončan te da moli sud da donese rešenje, te da je Osnovni sud u Vranju rešenjem K 1651/11 od 11.02.2015. godine okrivljenoj D.S. utvrdio naknadu na ime troškova postupka u predmetu toga suda K 1651/11 u ukupnom iznosu od 130.500,00 dinara, a da je odlučujući o žalbi okrivljene izjavljenoj protiv tog rešenja Osnovni sud u Vranju pobijanim rešenjem isto preinačio tako što je zahtev okrivljene D.S. za naknadu troškova postupka u predmetu toga suda K 1651/11 podnet dana 02.02.2015. godine odbacio kao neblagovremen.

Odredbom člana 441. stav 4. ZKP propisano je, između ostalog da se odluka o troškovima krivičnog postupka može pobijati ako je sud tom odlukom povredio zakonske odredbe.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, dok je stavom 2. navedenog člana propisano da ako nedostaju podaci o visini troškova posebno rešenje o visini troškova doneće predsednik veća ili sudija pojedinac kada se ti podaci pribave, a da se podaci o visini troškova i zahtev za njihovu nadoknadu mogu podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. označenog člana.

Kako je branilac okrivljene D.S., na glavnom pretresu održanom dana 03.07.2012. godine istakao zahtev za naknadu troškova navodima da ista traži po AT tarifi dajući tako i podatke o visini istih, dakle, pre pravnosnažnosti presude to je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijanim rešenjem učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, budući da je branilac okrivljene blagovremeno istakao zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, a da se podnesak branioca okrivljene od 02.02.2015. godine kojim traži da sud donese rešenje o troškovima krivičnog postupka koji je pravnosnažno okončan ne može smatrati zahtevom za njihovu naknadu i podacima o visini istih, kako to pogrešno zaključuje sud u pobijanom rešenju, već podneskom kojim branilac urgira da sud odluči o troškovima krivičnog postupka.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene D.S., pobijano rešenje ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi okrivljenog protiv prvostepenog rešenja koji će prilikom donošenja ponovne odluke imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. tačka 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                    Dragiša Đorđević,s.r.