Presudom Apelacionog suda Kž1 973/15 od 17.11.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih M.V., M.G. i M.M., a prvostepena presuda potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branilac okrivljenog M.G., advokat K.R., zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese presudu kojom će preinačiti pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo ili da navedene presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- branilac okrivljenog M.V., advokat I.G., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP i člana 203. u vezi člana 204. stav 1. tačka 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese presudu kojom će ukinuti pobijane pravnosnažne presude i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioce okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi podneti, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevima branilaca okrivljenih, našao:

Branilac okrivljenog M.G. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da se izreka prvostepene presude i dispozitiv optužnog akta razlikuju u pogledu načina izvršenja produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 61. i člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je ovaj okrivljeni oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom, imajući u vidu da se u optužnom aktu koristi sintagma „savlađivanjem većih prepreka“, dok se u izreci presude, kada je reč o načinu izvršenja dela, sud opredelio za sintagmu „provaljivanjem zatvorenog prostora“.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenog M.G. neosnovani, a kojima se u suštini ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom optužba prekoračena što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koja je dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Ovo stoga, jer su radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, koje je preduzeo okrivljeni M.G., označene u izreci prvostepene presude identično opisane kao i u dispozitivu optužnog akta, a drugačijom ocenom pravnog karaktera tih radnji i izmenom optužbe tako što je umesto jednog označen drugi alternativno propisan način izvršenja predmetnog krivičnog dela, bez same izmene radnje izvršenja dela po nalaženju ovog suda, optužba nije prekoračena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog M.G., pravnosnažna presuda neosnovano pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog M.G. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da nižestepeni sudovi nisu dali razloge o tome kako je moguće da se radnja provaljivanja izvrši pomoću „podesnog ključa“, koji nedostatak presude je predviđen kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog M.G. u zahtevu ističe i to da pobijanim presudama nije utvrđeno kako je okrivljeni M.M., mogao znati da se pšenica nalazi upravo u silosu ćelije broj 3, zbog čega je, prema navodima zahteva, bilo neophodno da se u svojstvu svedoka sasluša I.O., kojim navodima se po nalaženju ovoga suda pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog čija su prava ograničena pravima koje u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP-a, niti po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.G. u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog M.V. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u konkretnom slučaju nedostaje bitan element bića krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika, odnosno krivičnog dela krađe iz člana 203. Krivičnog zakonika, a to je vrednost oduzete stvari, a samim tim i visina imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela, kojim navodima se, po oceni ovoga suda, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenog M.V., neosnovani. Naime, u činjeničnom opisu dela okrivljenih, navedenog pod tačkama 1. i 2. izreke prvostepene presude, označene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. a u vezi člana 61. i člana 33. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni M.V. oglašen krivim pravnosnažnom presudom, uključujući i ukupnu količinu pšenice – 49.761 kg, koju su okrivljeni oduzeli i prisvojili kritičnom prilikom kao i njenu vrednost – 983.774,57 dinara, što predstavlja zbir vrednosti pšenice oduzete izvršenjem pojedinačnih dela obuhvaćenih produženim krivičnim delom, a samim tim i utvrđenu visinu protivpravne imovinske koristi koju su okrivljeni pribavili izvršenjem predmetnog krivičnog dela. Sledstveno iznetom, neosnovani su navodi zahteva branioca okrivljenog M.V. da činjenični opis dela dat u izreci prvostepene presude ne sadrži vrednost oduzete stvari i visinu pribavljene protivpravne imovinske koristi kao zakonska obeležja navedenog krivičnog dela, pa je iz iznetih razloga zahtev branioca ovog okrivljenog u delu kojim se ukazuje da je na štetu okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjen kao neosnovan.

Branilac okrivljenog M.V. u zahtevu ističe i to da u izreci prvostepene presude nije označena količina i vrednost pšenice, koju su okrivljeni oduzeli izvršenjem pojedinačnih dela koja su obuhvaćena produženim krivičnim delom teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 61. i člana 33. KZ, kojim navodima se, po oceni ovoga suda, ističe da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog M.V. u zahtevu iznosi i stav da imovinska korist nije ni pribavljena u situaciji kada nije utvrđena vrednost oduzete tuđe pokretne stvari, odnosno visina protivpravne imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela. Iznetim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, pri čemu iz takvih činjeničnih zaključaka daje sopstvenu verziju kritičnog događaja različitu od one opisane u izreci pobijane prvostepene presude, čime branilac okrivljenog u suštini osporava ocenu izvedenih dokaza i činjenično stanje utvrđeno u pobijanim presudama.

Kako član 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, čija su prava ograničena pravima koje u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog M.V. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                               Bata Cvetković,s.r.