Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 768/15 od 27.10.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog D.P., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog D.P., advokat S.P., zbog povrede Zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine navedene presude, samo u delu koji se odnosi na krivično delo iz tačke 1. izreke prvostepene presude i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog D.P., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pravnosnažna presuda u odnosu na krivično delo opisano pod tačkom 1. izreke prvostepene presude zasniva na nepouzdanim dokazima i to na iskazu oštećenog koji je izjavio da ima utisak da je u oba slučaja putem telefona razgovarao sa istom osobom, te na činjenicama da je sadržina pretećih pisama koja su upućena oštećenom 2012. i 2013. godine gotovo identična i da je okrivljeni uzeo novac iz kante za smeće u februaru 2013. godine, što sve, prema stavu branioca okrivljenog, ne može biti pokazatelj da je okrivljeni učinio i krivično delo ucene izvršeno u oktobru 2012. godine, zbog čega je, prema navodima zahteva, na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi pogrešno primenjen zakon. U vezi sa tim, branilac u zahtevu navodi i to da u konkretnom slučaju nisu utvrđena subjektivna obeležja krivičnog dela jer okrivljeni nije imao umišljaj, niti je kod njega postojala namera pribavljanja za sebe ili drugog protivpravne imovinske koristi.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, zbog čega branilac okrivljenog suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i činjenično stanje utvrđeno u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog D.P., ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović                                                                                               Janko Lazarević