Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog LJ.L. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je Osnovni sud u Zrenjaninu u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Zorić Vlačo, predsednika veća i Zorice Sarić Međo i Jadranke Trifković Stanić, kao članova veća, doneo presudu Kv 3/15 od 09.01.2015. godine, kojom je uvaženjem zahteva okrivljenog za izricanje jedinstvene kazne okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i šest meseci, a da je pobijano prvostepeno rešenje Kuo 99/15 od 13.01.2016. godine, kojim je Osnovni sud u Zrenjaninu odbio molbu okrivljenog za puštanje na uslovni otpust, donelo veće sastavljeno od sudija: Žane Pribišić, kao predsednika veća i Ljiljane Aćimović i Zorice Sarić Međo kao članova veća, iz čega prema navodima zahteva, proizlazi da je sastav sudskih veća koja su donela ove odluke bio različit, te da je na taj način pobijanom pravnosnažnom odlukom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi člana 563. stav 2. ZKP.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog LJ.L., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. Naime, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija – porotnik koji se morao izuzeti, a razlozi za obavezno izuzeće sudije od sudijske dužnosti u određenom predmetu taksativno su nabrojani u članu 37. stav 1. tačka 4. ZKP.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog u zahtevu nije ukazao da je u konkretnom slučaju u odnosu na sudije koje su učestvovale u donošenju pobijanog prvostepenog rešenja postojao neki od razloga za obavezno izuzeće sudije koji su propisani članom 37. stav 1. tačka 4. ZKP, već je samo ukazao na odredbu člana 563. stav 2. ZKP, koja ne propisuje razloge za obavezno izuzeće sudije, već je istom određeno da o molbi za puštanje okrivljenog na uslovni otpust odlučuje veće (član 21. stav 4. ZKP), suda koji je sudio u prvom stepenu, to izneti navodi ne ukazuju na citiranu povredu zakona zbog čega je zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP ocenjen kao neosnovan.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je pobijanim pravnosnažnim rešenjem povređena odredba člana 565. stav 2. ZKP, time što prvostepeni sud nije pozvao branioca okrivljenog i upravnika Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica na ročište za odlučivanje o molbi za puštanje na uslovni otpust, te da je istovremeno povređena i odredba člana 565. stav 4. ZKP, a koje povrede je, prema navodima zahteva, učinio i drugostepeni sud potvrđivanjem prvostepenog rešenja.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog LJ.L. navodi da nižestepeni sudovi nisu dovoljno jasno obrazložili svoj zaključak da kod okrivljenog nije u potpunosti ostvaren proces resocijalizacije, kao i da se ne može isključiti mogućnost recidiva, odnosno da se okrivljeni tokom boravka u Kazneno- popravnom zavodu nije toliko popravio da bi se moglo očekivati da će se na slobodi dobro vladati i da neće učiniti novo krivično delo, Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima ukazuje da pobijana pravnosnažna rešenja ne sadrže jasne i dovoljne razloge o odlučnim činjenicama, koji nedostatak je propisan kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 565. stav 2. i stav 4. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                             Bata Cvetković,s.r.