Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Privrednog društva T.o. ADO B., čiji je punomoćnik A.P., advokat iz B., protiv tuženog P.M. iz K., čiji je punomoćnik M.Š., advokat iz B.C., radi duga, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 210/15 od 04.11.2015. godine, i o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 546/15 od 19.08.2015. godine, u sednici održanoj 24.02.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, žalba tuženog, izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 210/15 od 04.11.2015. godine. ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog, izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 546/15 od 19.08.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 26396/11 od 18.03.2013. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu, po osnovu neispalćenih premija osiguranja, plati 182.910,98 dinara sa pripadajućom zakonskom kamatom (bliže određenom ovim stavom izreke). Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 64.420,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Somboru Gž 546/15 od 19.08.2015. godine, žalba tuženog je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom člana 395. ZPP (pogrešno se pozivajući na odredbu člana 404. novog ZPP), radi ujednačavanja sudske prakse.

Rešenjem R3 210/15 od 04.11.2015. godine, Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. ZPP, nalazeći da za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi.

Tuženi je protiv rešenja drugostepenog suda izjavio žalbu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku, odnosno pre 01.02.2012. godine („Sl. glasnik RS“ broj 72/11), pa se, primenom odredbe člana 506. stav 1. u vezi člana 508. istog Zakona, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što i žalbu tužioca čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385.ZPP). Protiv odluka drugostepenog suda, odnosno protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP).

Kako je u konkretnom slučaju, tuženi protiv rešenja drugostepenog suda izjavio žalbu, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, izjavljene protiv presude Višeg suda u Somboru Gž 546/15 od 19.08.2015. godine, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.5.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, tužba radi isplate duga, podneta je 29.11.2011. godine, a dugostepena – pravnosnažna presuda doneta je 19.08.2015. godine. Vrednost predmeta spora, koja ujedno predstavlja i pobijani deo pravnosnažne presude, je 182.910,98 dinara.

Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome je vrednost predmeta spora pobijenog dela ispod granične vredosti za dozvoljenost revizije, odnosno ispod dinarske protivvrednosti 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.