Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11..55/14).

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem R4 101/15 od 06.11.2015. godine predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude tog suda Gž1 4446/13 od 03.04.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 395. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa. Način presuđenja i razlozi na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i pravnim shvatanjima u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda u pogledu prava lica kojima je prestao radni odnos kod tuženog, na isplatu učešća u dobiti tuženog na osnovu odluke poslodavca, donete u smislu odredbe člana 14. Zakona o radu, te ne postoji potreba ni za novim tumačenjem prava. Iz navedenih razloga, ni u slučaju prihvatanja da se o reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u ovom slučaju ishod postupka ne bi bio drugačiji, odnosno povoljniji po tužioce. Stoga Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog Apelacionog suda u Beogradu da se o reviziji tužilaca odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj, niti je sam ocenio da su ispunjeni uslovi iz člana 395. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući izjavljenu reviziju u skladu sa opštim pravilima o dozvoljenosti revizije iz člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužbom podnetom 18.06.2010. godine traženo je da se tuženi obaveže da tužiocima na učešća u dobiti za 2006. i 2007. godinu isplati i to tužilji D.B.D. iznos od ukupno 103.020,00 dinara, tužiocu S.M. iznos od 115.883,00 dinara, tužiocu Đ.M. iznos od 115.420,00 dinara i tužiocu M.K. iznos od 142.110,40 dinara, sa pripadajućom kamatom. U toku postupka tužioci D.B.D., S.M. i Đ.M. su zahtev smanjili, tako što su podneskom od 01.02.2011. godine tražili da se tuženi obaveže da im po istom osnovu isplati : tužilji D.B.D. iznos od ukupno 80.130,40 dinara, tužiocu S.M. iznos od ukupno 115.651,80 dinara i tužiocu Đ.M. iznos od ukupno 112.632,00 dinara, dok je tužilac M.K. istim podneskom preinačio tužbu povećanjem zahteva na iznos od ukupno 144.628,00 dinara. Tužioci nemaju status jedinstvenih supraničara iz člana 204. ZPP, već je u ovom postupku svako od tužilaca u smislu člana 203 ZPP samostalna stranka, pa se vrednost predmeta spora utvrđuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva, a ne njihovim sabiranjem. Imajući u vidu da je tužbom traženi novčani iznos za svakog od tužilaca pojedinačno očigledno manji od cenzusa propisanog članom 467. stav 1. ZPP, radi se o sporu male vrednosti.

Kako je odredbom člana 478. stav 6. ZPP propisano da protiv odluke drugostepenog suda, donete u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 404. istog Zakona odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.