Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1249/15 od 16.12.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih M.B. i D.J., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog M.J., advokat Ž.D. i advokat I.G. zbog povrede Zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvažavanjem zahteva ukine navedene presude ili iste preinači i donese presudu kojom se okrivljeni D.J., oslobađa od optužbe na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioce okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama prtov kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu primenom člana 604. ZKP, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog M.J. je neosnovan.

Branioci okrivljenog M.J. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog time što se obe presude zasnivaju na dokazu na kome se presuda po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog M.B. od 18.03.2009. godine u Policijskoj upravi Sombor i istovremeno navode da osim tog dokaza ne postoje drugi dokazi koji ukazuju da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo. Prema navodima zahteva, citirani zapisnik je nezakonit dokaz iz razloga što okrivljeni M.B. nije potpisao svaki list navedenog zapisnika, što je u suprotnosti sa odredbom člana 235. stav 3. ZKP, kojom je propisano da zapisnik potpisuje saslušano odnosno ispitano lice, a ako se zapisnik sastoji od više listova, saslušano, odnosno ispitano lice potpisuje svaki list, te da se sledstveno tome presuda na ovom dokazu nije mogla zasnivati.

Iznete navode zahteva branilac okrivljenog M.J., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, odredbom člana 89. stav 10. ZKP („Sl. list SRJ“, br.70/2011, 68/2002 i „Sl. glasnik RS“, broj 58/2014...20/2009), koja je važila u vreme preduzimanja navedene procesne radnje – dana 18.03.2009. godine, taksativno su propisane procesne situacije kada se na iskazu okrivljenog ne može zasnivati sudska odluka i to: ako je postupljeno protivno odredbama st.8. i 9. tog člana ili okrivljeni nije poučen o pravima iz stava 2. tog člana, ili ako izjave okrivljenog iz stava 9. tog člana o prisustvovanju branioca nisu ubeležene u zapisnik.

Kako procesna situacija kada okrivljeni koji je saslušan u prisustvu branioca nije potpisao sve listove zapisnika o saslušanju koje je obavljeno od strane ovlašćenih službenih lica OUP-a, ranije važećom odredbom člana 89. stav 10. ZKP, nije predviđena kao razlog koji bi ukazivao na nemogućnost korišćenja takvog iskaza okrivljenog u krivičnom postupku, to po nalaženju ovog suda, a nasuprot navodima zahteva branilaca okrivljenog M.J., navedeni zapisnik ne predstavlja nezakonit dokaz pribavljen protivno članu 16. stav 1. ZKP.

Prema tome, zapisnik organa unutrašnjih poslova o saslušanju osumnjičenog M.B. u PU Sombor od 18.03.2009. godine, koje je izvršeno u prisustvu branioca okrivljenog upotrebljiv je kao dokaz na glavnom pretresu i kada omaškom nije potpisan od strane osumnjičenog na svakom listu već samo na prvom i poslednjem i zasnivanje presude na takvom zapisniku ne predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, imajući pri tom u vidu da je ova povreda zakona neosnovano isticana u postupku po žalbi, te da Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao Apelacioni sud u Novom Sadu na strani 5, stav 1. svoje presude i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na iste upućuje.

Stoga je zahtev branilaca okrivljenog M.J. kojim se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjen kao neosnovan.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                         Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                    Janko Lazarević.s.r.