U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužilaca LJ.L. iz K., R.M. iz K., M.R. iz K., M.Ć. iz G., M.L. iz B., M.S. iz M., B.R. iz R., D.K. iz B., A.Đ. iz R., B.D. iz G., čiji je punomoćnik L.S., advokat iz K., protiv tuženog L.S. a.d. B., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3005/14 od 05.05.2015. godine, u sednici održanoj 29.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3005/14 od 05.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3005/14 od 05.05.2015. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 1426/12 od 04.03.2014. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca LJ.L. kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj 2656/1 od 24.06.2010. godine na osnovu kog mu je otkazan ugovor o radu broj 692 od 27.01.2003. godine; odbijen tužbeni zahtev tužioca R.M. kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj 2657/1 od 24.06.2010. godine na osnovu kog mu je otkazan ugovor o radu broj 448 od 21.01.2003. godine; odbijen tužbeni zahtev tužioca M.R. kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj 2658/1 od 24.06.2010. godine na osnovu kog mu je otkazan ugovor o radu broj 693 od 27.01.2003. godine; odbijen tužbeni zahtev tužioca M.Ć. kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj 2921/4 od 01.07.2010. godine na osnovu kog mu je otkazan ugovor o radu broj 688 od 27.01.2003. godine; odbijen tužbeni zahtev tužioca M.L. kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj 2908/1 od 30.06.2010. godine na osnovu kog mu je otkazan ugovor o radu broj 8160/1 od 03.12.2002. godine; odbijen tužbeni zahtev tužioca M.S. kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj 2673/1 od 24.06.2010. godine na osnovu kog mu je otkazan ugovor o radu broj 3133/1 od 15.04.2004. godine; odbijen tužbeni zahtev tužilje B.R. kojim je tražila da se poništi rešenje tuženog broj 2905/1 od 30.06.2010. godine na osnovu kog joj je otkazan ugovor o radu broj 990/1 od 04.02.2003. godine; odbijen tužbeni zahtev tužioca D.K. kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj 2671/1 od 24.06.2010. godine na osnovu kog mu je otkazan ugovor o radu broj 695 od 27.01.2003. godine; odbijen tužbeni zahtev tužioca A.Đ. kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj 2655/1 od 24.06.2010. godine na osnovu kog mu je otkazan ugovor o radu broj 5251 od 06.06.2003. godine; odbijen tužbeni zahtev tužioca B.D. kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog broj 2654/1 od 24.06.2010. godine na osnovu kog mu je otkazan ugovor o radu broj 5241 od 06.06.2003. godine, sa svim pripadajućim aneksima, kao i zahtev tužilaca da ih tuženi vrati na rad. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP jer je pobijana presuda jasna, neprotivrečna i sadrži razloge o odlučnim činjenicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili zaposleni kod tuženog na neodređeno vreme. Obavljali su poslove prodavca, točioca goriva na benzinskim stanicama D. i R. u Sektoru maloprodaje i dilerske mreže, Direkcije komercijalnih poslova Regije K. Tuženi je tužiocima otkazao ugovore o radu (sa svim aneksima) rešenjima donetim 24.06.2010. godine, 30.06.2010. godine i 01.07.2010. godine, na osnovu kojih im je radni odnos prestao zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova. Pre nego što su tužiocima otkazani ugovori ugovori o radu, tuženi je sproveo postupak utvrđivanja viška zaposlenih i to tako što je Upravni odbor tuženog doneo Odluku o utvrđivanju viška zaposlenih 18.05.2010. godine usled ekonomskih i organizacionih promena i formiran je tim za izradu Predloga programa za utvrđivanje viška zaposlenih. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o sistematizaciji poslova od 14.05.2010. godine članom 5. promenjena je organizaciona struktura Direkcije za komercijalne poslove tako što su brisane benzinske stanice D. i R., kao i radna mesta sistematizovana u tim benzinskim stanicama. Predlog programa za rešavanje viška zaposlenih kod tuženog donet je 04.06.2010. godine i dostavljen je svim reprezentativnim sindikatima tuženog, kao i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Program rešavanja viška zaposlenih donet je na sednici Upravnog odbora 22.06.2010. godine i objavljen istog dana na oglasnoj tabli tuženog. U navedenom programu brisane su benzinske stanice D. i R., a imena tužilaca su na spisku zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom. Te stanice date su dilerima u skladu sa ugovorima, pa je benzinska stanica D. data je na upravljanje i rukovođenje B & S J. d.o.o. B., a benzinska stanica R. A.S. d.o.o. K. Na ovim benzinskim stanicama su ukinuta sva radna mesta, pa nije bilo mogućnosti da se tužioci rasporede na druga radna mesta kod tuženog zbog ekonomskih i organizacionih promena.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da su nastale organizacione promene nezakonito sprovedene, jer tuženi nije dostavio dokaze o pokušajima da uposli tužioce na rad kod dilera sa kojima je uspostavio poslovnu saradnju zaključenjem ugovora o upravljanju benzinskim stanicama, te je poništio rešenja kojima je tužiocima otkazan ugovor o radu i obavezao tuženog da ih vrati na rad.

Po shvatanju ovog suda, pravilno je apelacioni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbene zahteve tužilaca.

U konkretnom slučaju, tužiocima je rešenjem tuženog prestao radni odnos otkazom ugovora o radu primenom člana 179. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...) zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova koje su do tada obavljali, usled ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog. Tačnije, radna mesta na kojima su tužioci radili, odnosno cela benzinska stanica D. i R. ukinute su, jer su date ugovorom o upravljanju drugim poslodavcima. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tuženi je poštovao postupak propisan članom 153. do 160. Zakona o radu u pogledu donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih, njegove sadržine, dostavljanja nadležnim organima radi davanja mišljenja i obaveza na isplatu otpremnine.

Pošto su radna mesta tužilaca ukinuta novom sistematizacijom poslova kod tuženog, pravilan je zaključak apelacionog suda da postoji valjan razlog za prestanak radnog odnosa tužilaca zbog operativnih potreba - organizacionih i ekonomskih promena preduzeća u skladu sa članom 4. Konvencije MOR broj 158. Kod utvrđenih činjenica da tuženi tužiocima nije mogao da obezbedi rad na drugom radnom mestu, da tužioci nisu bili zainteresovani za zasnivanje radnog odnosa kod dilera koji preuzima upravljanje na benzinskoj stanici D. i R., te da je tužiocima radno mesto ukinuto na navedenim benzinskim stanicama nastankom organizacionih i ekonomskih promena kod tuženog, u postupku utvrđivanja tužilaca kao zaposlenih za čijim radom je prestala potreba kod tuženog, po oceni ovog suda, nije bilo nepravilnosti i nezakonitosti. Rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocima zbog prestanka potrebe za radom tužilaca doneto je u skladu sa odredbom člana 153, 155. stav 2, 156, 179. tačka 9. Zakona o radu, pa su neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.