Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić – Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje R.Đ. iz B., čiji je punomoćnik I.M., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 13251/11 od 23.10.2013. godine, u sednici održanoj 02.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 13251/11 od 23.10.2013. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 13251/11 od 23.10.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 13251/11 od 23.10.2013. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 12095/11 od 10.06.2011. godine, kojom je stavom prvim izreke održano na snazi rešenje o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu Pl 508/11 od 09.03.2011. godine, u delu kojim je obavezana tužena da tužilji isplati ukupan iznos od 83.625,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 26.250,00 dinara od 27.12.2009. godine do isplate, na iznos od 6.562,50 dinara od 02.01.2011. godine do isplate, na iznos od 26.250,00 dinara od 14.12.2010. godine do isplate, na iznos od 6.562,50 dinara od 02.01.2011. godine do isplate, na iznos od 9.000,00 dinara od 25.11.2009. godine do isplate i na iznos od 9.000,00 dinara od 14.12.2009. godine do isplate. Stavom drugim izreke, ukinut je platni nalog Prvog osnovnog suda u Beogradu Pl 508/11 od 09.03.2011. godine, u delu kojim je tužena obavezana da tužilji isplati 13.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 11.750,00 dinara od 27.12.2009. godine do isplate, na iznos od 312,50 dinara od 02.01.2011. godine do isplate, na iznos od 625,00 dinara od 14.12.2010. godine do isplate i na iznos od 312,50 dinara od 02.01.2011. godine do isplate i u tom delu je tužbeni zahtev odbijen. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi parnične troškove.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava u cilju ujednačavanja sudske prakse, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem R3 101/15 od 05.05.2015. godine, Apelacioni sud u Beogradu je predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj zbog ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu ovog pravnog instituta, iz razloga što ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanjem sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Pobijanom odlukom materijalno pravo je primenjeno u skladu sa sudskom praksom Vrhovnog kasacionog suda (odluka Rev 822//2015 od 09.04.2015. godine). Naime, advokatu koji je po službenoj dužnosti angažovan od strane organa unutrašnjih poslova u pretkrivičnom postupku pripada nagrada za radnju razgledanja spisa koja obuhvata i prijem rešenja o zadržavanju osumnjičenog iako prisustvo branioca po službenoj dužnosti prilikom uručenja rešenja o zadržavanju nije obavezno. Prijem rešenja o zadržavanju osumnjičenog je radnja koja prethodi poverljivom razgovoru advokata sa osumnjičenim i njegovom saslušanju u pretkrivičnom postupku. Imajući ovo u vidu, te da odbrana okrivljenog, kao pojam, obuhvata i odbranu osumnjičenog u pretkrivičnom postupku, advokat po službenoj dužnosti ima pravo na nagradu za radnju prijema rešenja o zadržavanju, saglasno Tarifnom broju 1 Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata i Autentičnom tumačenju navedenog tarifnog broja koje je dao Upravni odbor Advokatske komore Srbije (tumačenje broj 158-4/9 od 05.09.2009. godine). S obzirom na izloženo, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema noveliranoj odredbi člana 394. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba sa predlogom za izdavanje platnog naloga podneta 04.03.2011. godine, radi duga za pružene advokatske usluge branioca po službenoj dužnosti. Pravnosnažnom presudom protiv koje je revizija izjavljena tužena je obavezana da tužilji isplati iznos od 83.265,00 dinara koji predstavlja vrednost predmeta spora pobijanog dela.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 394. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.