Presudom Apelacionog suda u Nišu 6 Kž1 br. 1118/15 od 25.11.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog A.V. – advokata D.S., presuda Višeg suda u Prokuplju K br. 33/14 od 01.09.2015. godine preinačena je u pogledu odluke o kazni u odnosu na okrivljenog A.V. tako što je okrivljeni zbog krivičnog dela otmice iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. KZ u saizvršilaštvu – u vezi sa članom 33. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 27.05.2014. godine do 03.07.2014. godine, dok su u ostalom delu zajednička žalba branilaca okrivljenog A.V. i okrivljenog S.M., žalbe Višeg javnog tužioca u Prokuplju, branioca okrivljenog M.R. – advokata Z.I. i okrivljenog D.P., u celini, odbijene kao neosnovane i pobijana presuda u nepreinačenom delu potvrđena, dok je žalba okrivljenog Ž.P. odbačena kao neblagovremena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenih A.V. i S.M. – advokat D.S., zbog povrede zakona, ne navodeći konkretno o kojoj povredi se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude u odnosu na okrivljene A.V. i S.M. i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na ponovni postupak i odluku, pred potpuno izmenjenim većem, uz istovremeni zahtev da shodno odredbi člana 488. ZKP branilac okrivljenih bude obavešten o datumu održavanja sednice veća;

- branilac okrivljenog M.R. – advokat Z.I., zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP (koji pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 1. ZKP), s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev u suštini podnet zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude u odnosu na okrivljenog M.R. tako što će ga osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude preinači u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o kazni u odnosu ovog okrivljenog, ili da obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda izloženim u zahtevima, našao:

Zahtevi su neosnovani.

Neosnovano se zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP i s tim u vezi ističe da se u radnjama okrivljenih A.V., S.M. i M.R. ne stiču bitni elementi krivičnog dela otmice iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. u vezi sa članom 33. KZ, već elementi krivičnog dela nepovredivosti stana iz člana 139. stav 1. KZ (branilac okrivljenih A.V. i S.M. – advokat D.S.), odnosno bitni elementi krivičnog dela nepovredivosti stana iz člana 139. stav 1. KZ i krivičnog dela protivpravnog lišenja slobode iz člana 132. stav 1. KZ (branilac okrivljenog M.R. – advokat Z.I.).

Ukazujući na povredu zakona u zahtevu branioca okrivljenih A.V. i S.M. ističe se da okrivljeni kritičnom prilikom nisu upotrebili nikakvu silu, niti ozbiljnu pretnju prema maloletnoj oštećenoj A.C., niti su nasilno ušli u kuću, već da su upravo i došli na poziv maloletne oštećene koja je dobrovoljno otišla sa njima, a u zahtevu branioca okrivljenog M.R. da kritičnom prilikom nije bila primenjena sila u odnosu na maloletnu oštećenu i članove njene porodice, da okrivljeni nisu upotrebljavali bilo kakvo oruđe niti oružje te da je maloletna oštećena sa okrivljenim A.V. krenula dobrovoljno, da se nije opirala prilikom odlaska iz kuće, niti se opirala ulasku u vozilo, a ni kasnije, te da se prema tome ne može govoriti o primeni sile i pretnje, a iz kojih razloga se prema stavovima oba branioca u radnjama okrivljenih ne stiču bitni elementi predmetnog krivičnog dela.

Suprotno izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su radnje okrivljenih A.V., S.M. i M.R. pravilno kvalifikovane kao krivično delo otmice iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. i člana 33. KZ, zbog kojeg krivičnog dela su pravnosnažnom presudom i oglašeni krivim.

Naime, prema izreci prvostepene presude, okrivljeni A.V., M.R. i S.M. su dana 26.05.2014. godine, u vremenskom intervalu od 22,00 do 23,00 časova, zajedno sa okrivljenima N.N. i M.M., u saizvršilaštvu, silom i pretnjom oteli maloletnu oštećenu A.C. u nameri da maloletna oštećena zasnuje vanbračnu zajednicu sa okrivljenim A.V., na taj način što su nasilno ušli u porodičnu kuću oštećene maloletne, obijajući ulazna vrata koja su bila zaključana, pri čemu je okrivljeni A.V. u kuću ušao sa krvavim rukama i nožem sa krvavim sečivom, okrivljeni M.M. sa nožem u rukama, a okrivljeni N.N. sa sekiricom za sečenje bureka, te je po ulasku u kuću okrivljeni A.V. uputio pretnju majci maloletne oštećene da će ubiti sebe i A. i da će baciti bombu na kuću ukoliko bude zvala policiju, nakon čega je naredio okrivljenima M.M. i N.N. da iz kuće izvedu maloletnu oštećenu A.C. i smeste je u putničko motorno vozilo koje su ispred kapije u međuvremenu dovezli okrivljeni M.R. i S.M., a što su oni i učinili.

Kako, dakle, iz izreke prvostepene presude jasno proizilazi da su okrivljeni kritičnom prilikom uz upotrebu sile i pretnje iz porodične kuće odveli maloletnu oštećenu A.C. u nameri da zasnuje vambračnu zajednicu sa okrivljenim A.V., to su navodi zahteva branilaca okrivljenih A.V., S.M. i M.R., kojima se ukazuje da se u njihovim radnjama ne stiču bitni elementi krivičnog dela otmice u saizvršilaštvu iz člana 134. stav 3. u vezi stava 1. i člana 33. KZ, zbog kojih su oglašeni krivim, već bitni elementi krivičnog dela narušavanja nepovredivosti stana iz člana 139. stav 1. KZ, odnosno krivičnog dela protivpravnog lišenja slobode iz člana 132. stav 1. KZ, ocenjeni neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odbio kao neosnovane zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih A.V., S.M. i M.R.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                      Nevenka Važić, s.r.