Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 899/2015
02.12.2015. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca D.Đ. iz B.V.S., koga zastupa punomoćnik B.B., advokat iz K., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državni javni pravobranilac, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 29/15 od 14.01.2015. godine, u sednici održanoj 02. decembra 2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 29/15 od 14.01.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi 6 P1. 26/14 od 01.09.2014. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove isplati 20.000,00 dinara.

Pobijanom drugostepenom presudom preinačena je prvostepena presuda i tužena je obavezana da tužiocu za pretrpljeni vid nematerijalne štete isplati 20.000,00 dinara sa zateznom kamatom počev od momenta prvostepenog presuđenja pa do isplate i da mu naknadi troškove u iznosu 69.819,00 dinara. U ostalom delu (za 30.000,00 dinara) prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija neosnovana (dozvoljena po noveliranom zakonu - član 403. stav 1. tačka 2. ZPP).

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda na koju se u reviziji ističe. Suprotno tvrdnji revidenta drugostepeni sud je ocenio sve žalbene navode i drugostepenu presudu obrazložio (razlozi su neprotivurečni) i može se sa sigurnošću ispitati.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je zadobio laku telesnu povredu 22.08.2012. godine u toku radnog vremena kada je kao operativni radnik kriminalističke policije učestvovao u akciji hvatanja počinilaca krivičnih dela. On je sa drugim policajcima trebao da spreči lica koja su se kretala ''na motoru'' da napuste lice mesta i kritičnom prilikom tužilac je izašao na zemljani put u nameri da preseče kretanje motora koji mu je nailazio u susret. Podigao je službenu legitimaciju i izdao usmenu naredbu ''stoj policija''. U njegovoj blizini nalazili su se i ostale kolege. Policajci su na ovaj način preprečili zemljani put širine pet do šest metara i očekivali su da se motociklista zaustaviti. To se nije dogodilo, naprotiv, oni su povećali brzinu krećući se direktno na tužioca. On je u momentu reagovao pomeranjem tela u desnu stranu pri čemu je u levoj ruci i dalje imao podignutu legitimaciju. Lice koje je trebalo da stane, retrovizorom motora je zakačilo levu šaku tužioca pa je on zadobio laku telesnu povredu. Veštačenjem je utvrđeno da je tužilac pretrpeo primarni fizički bol srednjeg intenziteta (četiri do pet utvrđene skale bola) koji je trajao do dolaska - prijema u bolnicu. Posle pregleda dežurnog hirurga, dijagnostike i primene analgetika intenzitet bola se smanjio na nivo tri do četiri stepena utvrđene skale. Taj bol je trajao dva dana posle čega se intenzitet smanjio na nivo dva do tri utvrđene skale sa trajanjem u narednih nedelju dana da bi na kraju iščezao.

Kod takvog činjeničnog stanja, prvostepeni sud smatra da tužilac nema pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove jer okolnosti slučaja, jačina bolova i njihovo trajanje to neopravdava. Laka telesna povreda nije iziskivala privremeno udaljenje sa rada niti je njegovo lečenje izazvalo nelagodnosti jer je ''sve prošlo'' bez hospitalizacije, imobilizacije, fizikalne terapije i slično. Tužilac nije trpeo jake fizičke bolove a bolovi srednjeg intenziteta trajali su samo do dolaska u bolnicu (trajali su ukupno nekoliko sati). Usvajanjem tužbenog zahteva pogodovala bi se težnjama koje nisu spojive sa prirodom i svrhom dosuđene naknade što bi bilo suprotno članu 200. stav 2. ZOO.

Suprotno, drugostepeni sud smatra da je tužilac povređen u procesu rada bez njegove krivice, da su bolovi srednjeg i lakog intenziteta trajali oko deset dana i da sve okolnosti slučaja opravdavaju dosuđivanje naknade nematerijalne štete. Žalbeni sud dalje smatra da prilikom delimičnog usvajanja tužbenog zahteva treba imati u vidu okolnosti pod kojima je tužiocu naneta telesna povreda (pokušaj tužioca i njegovih kolega da zaustave osumnjičene i koji su ubrzavali kretanje krećući se u smeru tužioca i kojom prilikom je bio ugrožen njegov fizički integritet).

Stanovište žalbenog suda je pravilno.

Naime, naknada nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove po pravilu se dosuđuje za pretrpljene fizičke bolove jakog intenziteta bez obzira na dužinu trajanja ili u njihovom odsustvu pretrpljene bolove srednjeg intenziteta dužeg trajanja.