Presudom Višeg suda u Požarevcu 1 Kž1 3/16 od 27.01.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog D.B., podneta preko branioca – advokata D.K., a presuda Osnovnog suda u Požarevcu 65 K 367/14 od 18.11.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, kao i protiv presude Osnovnog suda u Požarevcu K 1339/10 od 06.02.2012. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.B. – advokat D.K., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog osnovan jer je pobijanim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog, te da saglasno članu 492. stav 1. tačka 2. ZKP preinači pobijane presude tako što će odbiti optužbu u odnosu na okrivljenog D.B. i krivično delo prevare iz člana 208. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na pravnosnažne presude Osnovnog suda u Požarevcu 65K 367/2014 od 18.11.2015. godine i Višeg suda u Požarevcu 1Kž1 3/16 od 27.01.2016. godine, dok je u delu u kojem se odnosi na presudu Osnovnog suda u Požarevcu 65K 1338/10 od 06.02.2012. godine, neblagovremen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je u pravnosnažnoj presudi, kojom je okrivljeni D.B. oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. KZ, kao vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela naveden period od 24.11.2008. godine do 27.11.2008. godine, te da je u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela bio na snazi Krivični zakonik iz 2005. godine objavljen u „Službenom glasniku RS br. 85/05, kojim je za ovo krivično delo bila propisana kazna zatvora u trajanju do tri godine, a zbog čega je u konkretnom slučaju na osnovu člana 103. stav 1. tačka 6. u vezi sa članom 104. stav 6. KZ dana 27.11.2014. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Izloženi navodi zahteva su, po oceni ovo suda, neosnovani, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu 65 K 367/14 od 18.11.2015. godine, koja je potvrđena presudom Višeg suda u Požarevcu 1 Kž1 3/16 od 27.01.2016. godine, ostavljena je na snazi ranije doneta pravnosnažna presuda (Osnovnog suda u Požarevcu K 1339/10 od 06.02.2012. godine, potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3309/12 od 01.10.2012. godine), a doneta je nakon dozvoljenog ponavljanja postupka u korist okrivljenog D.B., kome je u ranijem postupku suđeno u odsustvu (član 480. u vezi sa članom 479. ZKP).

U ponovljenom postupku u korist okrivljenog, preispituje se zakonitost ranije pravnosnažne presude prema stanju stvari koje obuhvata, kao i činjenice i primena materijalnog i procesnog prava u vreme njenog donošenja. To znači da u ponovljenom postupku takvo preispitivanje može dovesti, na osnovu ocene ranijeg ili novog dokaznog materijala, do potpune ili delimične rehabilitacije okrivljenog, te s tim u vezi potpunog ili delimičnog stavljanja van snage ranije pravnosnažne presude i donošenja nove oslobađajuće ili blaže osuđujuće presude, odnosno do ostavljanja ranije pravnosnažne presude na snazi.

Dakle, predmet ponovljenog krivičnog postupka je ranije doneta presuda koja je, iako formalno još uvek je na snazi, u procesu preispitivanja, koji se mora završiti ili njenom verifikacijom ili potpunom ili delimičnom derogacijom, a zbog čega se u presudi kojom se u ponovljenom postupku ranija presuda ostavlja na snazi ne preuzima dispozitiv ranije presude, niti se okrivljeni ponovo proglašava krivim.

Shodno tome, kada je reč o ponovljenom krivičnom postupku, ne može biti reči o tome da se u novom postupku tek treba ostvariti gonjenje za nešto što nije bilo već obuhvaćeno ranijom presudom, kojom je krivični postupak pravnosnažno okončan, a sledstveno tome, procesna situacija, nastala od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je dozvoljeno ponavljanje postupka u smislu člana 479. u vezi sa članom 480. ZKP, i za vreme novog suđenja, isključuje uticaj zastarelosti krivičnog gonjenja na ishod novog postupka. Ovo i zbog toga što se zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja kazne međusobno isključuju, odnosno ne mogu teći istovremeno, pa kako je u konkretnom slučaju zastarelost izvršenja kazne tekla od pravnosnažnosti presude kojom je okrivljeni D.B. osuđen u odsustvu, to uz nju ne može paralelno teći i zastarelost krivičnog gonjenja.

Drugim rečima, u ponovljenom postupku u smislu odredbe člana 479. ZKP, propisana je mogućnost da se suđenje sprovede u prisustvu okrivljenog koji je osuđen u odsustvu (član 381. ZKP), te se u ovom postupku ostvaruje isključivo interes okrivljenog koji očekuje povoljniju presudu od ranije donete pravnosnažne presude, nezavisno od toka postupka ili isteka rokova zastarelosti. Ovo tim pre što okrivljeni može zahtevati ponavljanje potupka u smislu navedene procesne odredbe nakon pravnosnažnosti ranije presude, ali i nakon što nastupi apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Iz navedenih razloga, zastarelost krivičnog gonjenja ne može uticati na ishod postupka za vreme novog suđenja u smislu člana 479. ZKP, u kome je na izvestan način zbog ponavljanja postupka i došlo do privilegovanja okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je prema Krivičnom zakoniku („Službeni glasnik RS“ br. 85/05), koji se primenjivao u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, za krivično delo iz člana 208. stav 1. KZ bila propisana kazna zatvora u trajanju do tri godine, te da je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za ovo krivično delo nastupila 27.11.2014. godine, dakle dve godine nakon nastupanja pravnosnažnosti presude koja je doneta u ranijem postupku, u kojem je okrivljenom suđeno u odsustvu (presude Osnovnog suda u Požarevcu K 1339/10 od 06.02.2012. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3309/12 od 01.10.2012. godine), to su navodi zahteva branioca okrivljenog, kojim se ukazuje da je pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, ocenjeni neosnovanim.

U odnosu na presudu Osnovnog suda u Požarevcu 65K 1339/10 od 06.02.2012. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.B., odbačen je kao neblagovremen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ukoliko nije podnet u roku iz člana 485. st. 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. istog zakonika, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5. Zakonika o krivičnom postupku.

Prema dostavnici koja se nalazi u spisima predmeta, okrivljenom D.B. dostava pravnosnažne odluke (presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3309/12 od 01.10.2012. godine, kojom je potvrđena presuda Osnovnog suda u Požarevcu 65K 1339/10 od 06.02.2012. godine), izvršena je preko oglasne table suda dana 12.02.2014. godine, te je shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, rok za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u konkretnom slučaju isticao dana 14.03.2014. godine.

Kako je branilac okrivljenog – advokat D.K., zahtev za zaštitu zakonitosti podneo dana 17.02.2016. godine, dakle dve godine nakon što je okrivljenom dostavljena pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Požarevcu K 1339/10 od 06.02.2012. godine (Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3309/12 od 01.10.2012. godine), to je zahtev branioca okrivljenog u delu u kojem se odnosi na ovu presudu odbačen kao neblagovremen, obzirom da je očigledno podnet nakon roka propisanog odredbom člana 485. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                     Vesko Krstajić, s.r.