Protiv navedenih prvnosnažnih presuda branilac okrivljenog adv. I.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona - člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi člana 4. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i navedene presude preinači tako što će odbiti optužbu za krivično delo iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ te da prvostepenu presudu preinači i u delu odluke o troškovima postupka nastalih zbog navedenog krivičnog dela.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. C.S., adv. I.K., je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je prvostepenom i drugostepenom presudom povređeno pravilo krivičnog postupka propisano u članu 4. stav 1. ZKP jer je okrivljeni dva puta pravnosnažno osuđen za činjenično isti događaj.

Iznete navode zahteva kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. u vezi člana 4. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je presudom Prekršajnog suda u Novom Sadu, Odeljenje u Vrbasu broj II 27 Pr 3-13/12 od 18.01.2012. godine okr. C.S. osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru.

Prema činjeničnom opisu datom u izreci navedene presude okrivljenom je stavljeno na teret da je dana 05.01.2012. godine oko 19,00 časova u V., u ulici ..., narušavao javni red i mir nasilničkim ponašanjem prema D.S. ... na taj način što je nakon kraće verbalne prepirke istoj zadao nekoliko udaraca zatvorenom šakom u predelu glave i tela, nanevši joj tom prilikom lake telesne povrede u vidu potresa mozga i kontuzije lica.

U krivičnom postupku presudom Osnovnog suda u Vrbasu K 1937/13 od 04.06.2015. godine, okr. C.S. oglašen je krivim da je dana 05.01.2012. godine, u V., u dvorištu kuće u ulici ... ... primenom nasilja ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice, svoje supruge B. (S.) D., na taj način što je, nakon što je oštećena uspela da se otrgne jer ju je okrivljeni davio rukama, te da pobegne niz ulicu, okrivljeni sustigao oštećenu i u dvorištu na navedenoj adresi istoj zadao više udaraca po glavi i telu, usled čega je ona zadobila tešku telesnu povredu u vidu preloma leve jagodične kosti sa pomeranjem ulomaka.

Iz navedenih činjeničnih opisa jasno proizilazi da je u oba postupka reč o istom okrivljenom i o životnom događaju koji se desio u istom vremenskom i prostornom okviru. Međutim, činjenični opis prekršaja iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru različit je od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Naime, opis prekršaja ne obuhvata događaj nastao posle početnog sukoba opisanog kao prekršaj, a u kome je okrivljeni oštećenoj naneo laku telesnu povredu u vidu potresa mozga i kontuzije lica, odnosno događaj i činjenice nakon što je oštećena uspela da se otrgne i pobegne niz ulicu, pa tada preduzete radnje okrivljenog kada je sustigao oštećenu i zadao joj više udaraca po glavi i telu usled čega je zadobila tešku telesnu povredu u vidu preloma jagodične kosti sa pomeranjem ulomaka, ne predstavljaju zakonska obeležja prekršaja već ih Krivični zakonik kvalifikuje kao krivično delo teške telesne povrede.

Stoga se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne može reći da se opis predmetnog prekršaja u odnosu na prekršajni postupak odnosi na iste činjenice i radnje okrivljenog koje predstavljaju obeležje krivičnog dela za koje je oglašen krivim u krivičnom postupku, te se, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari, dakle ni o povredi zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. u vezi člana 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                   Dragiša Đorđević, s.r.