Presudom Osnovnog suda u Senti K 605/14 od 18.05.2015. godine, ostavljena je na snazi presuda Osnovnog suda u Subotici K 1640/13 od 05.12.2013. godine te je okr. Z.F. oglašena krivom zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje delo joj je izrečena uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, s tim da ista neće biti izvršena ukoliko okrivljena u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljene, Viši sud u Subotici je presudom Kž1 107/15 od 11.08.2015. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrdio.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljene, adv. V.V., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama na štetu okrivljene povređen zakon jer nije dokazana protivpravnost niti krivica okrivljene, bez čega nema ni krivičnog dela, čime u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac u zahtevu ukazuje da je u konkretnom slučaju na štetu okrivljene povređen krivični zakon i to u pitanju da li je delo za koje se okrivljena goni krivično delo.

Naime, krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ čini onaj ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, dok je stavom 2. propisano da delo iz stava 1. postoji ako je učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona.

Izrekom prvostepene presude okr. Z.F. oglašena je krivom da je dana 30.08.2008. godine upotrebila kao pravu neistinitu javnu ispravu, putnu ispravu SRJ br. 000887055, izdatu od SUP-a P., a u kojoj su otisnuti pečati Aerodroma Priština i Minhen, na kojima postoje tragovi oštećenja i radiranja, odnosno, da su navedeni otisnuti pečati prepravljeni.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz činjeničnog opisa radnje okrivljene datog u izreci prvostepene presude ne proizilazi da je okrivljena upotrebila kao pravu neistinitu javnu ispravu.

Naime, okrivljeni je na graničnom prelazu Horgoš, prilikom pasoške kontrole upotrebila legalnu javnu ispravu, pasoš izdat od strane SUP- a P. na njeno ime, dakle, važeću putnu ispravu izdatu od strane nadležnog državnog organa. Činjenica da se u toj ispravi nalaze otisnuti pečati sa aerodroma u Prištini i Minhenu od 10.02.1999. godine na kojima postoje tragovi oštećenja i radiranja (grebanja), sama po sebi ne znači da su ti pečati prepravljani, tim pre što iz obavljenog veštačenja proizilazi da su oštećenja na četvrtoj strani putne isprave na otisku pečata u vidu izvučenosti vlakana hartije. Osim toga, navedena oštećenja na pečatima stavljenim 1999. godine sama po sebi ne dovode u sumnju validnost samog pasoša niti imaju bilo kakve veze sa korišćenjem takvog pasoša prilikom prelaska granice 2008. godine.

Prema tome, u opisanim radnjama okrivljene nedostaje bitno obleležje krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivim – neistinita javna isprava. U takvoj situaciji, prvostepeni sud je, po pravilnoj primeni zakona, morao da donese oslobađajuću presudu, pa kako to nije učinio već je okrivljenu oglasio krivom za krivično delo iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, iako su njenim radnjama ne stiču bitni elementi nužni za postojanje predmetnog krivičnog dela, to je prvostepenom presudom na štetu okrivljene povređen zakon – član 439. tačka 1. ZKP.

S obzirom na to da drugostepeni sud navedenu povredu nije otklonio, već je prvostepenu presudu potvrdio, to je ista povreda učinjena i drugostepenom presudom.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog usvojio kao osnovan i, na osnovu člana 423. stav 1. ZKP okr. Z.F. oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Shodno članu 265. stav 1. ZKP, odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                                             Dragiša Đorđević, s.r.