Odlučujući o žalbi osuđenog, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 158/14 od 09.06.2014. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 374/15 od 21.10.2015. godine zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. i 3. ZKP u vezi člana 5. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, navedene presude preinači i okrivljenom izrekne jedinstvenu kaznu prema pravilima iz člana 48. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio okr. T.Đ., Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio okrivljenog i javnog tužioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Neosnovano javni tužilac u zahtevu navodi da je prvostepenom presudom, kao i drugostepenom kojom je prvostepena presuda potvrđena, povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2. i 3. ZKP jer je primenjen zakon koji se ne može primeniti i odlukom o izrečenoj kazni povređen zakon na taj način što je Osnovni sud u Valjevu, u svojoj presudi kojom su preinačene pravnosnažne presude i izrečena jedinstvena kazna zatvora, primenio je odredbe čana 60. i 62. Krivičnog zakonika, ne postupivši u skladu sa imperativnom odredbom člana 5. stav 1. i 2. KZ, kojim odredbama je propisano vremensko važenje krivičnog zakonodavstva, odnosno da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela (stav 1. član 5. KZ), a ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca (stav 2. član 5. KZ). Prema zahtevu, to je u konkretnom slučaju Krivični zakon Savezne Republike Jugoslavije („Službeni list SRJ“ broj 35/92), koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni osuđen presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 240/11 od 13.09.2011. godine.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

U postupku za izricanje jedinstvene kazne za krivična dela u sticaju (član 552. tačka 1. ZKP), kao utvrđene kazne uzimaju se jedinstvene kazne iz pravnosnažnih presuda u kojima su već primenjene odredbe o sticaju, a ne pojedinačne kazne za krivična dela u sticaju, jer te kazne više ne egzistiraju samostalno.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud je izrekao jedinstvenu kaznu za krivična dela u sticaju, pravilno uzimajući kao utvrđene jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 18 godina i 2 meseca po presudi Osnovnog suda u Valjevu Kv. 176/13 od 13.06.2013. godine i kaznu zatvora u trajanju od jedne godine po presudi istog suda K. 1250/11 od 02.04.2013. godine.

Krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, za koje je okr. T.Đ. osuđen presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 240/11 od 13.09.2011. godine, izvršeno je 27.10.1999. godine, u vreme važenja Krivičnog zakona Republike Srbije, koji je za to delo u članu 166. stav 1. tačka 1. propisivao kaznu zatvora u trajanju od 1 do 10 godina, dok je Krivičnim zakonikom važećim u vreme donošenja presude bila propisana kazna zatvora u trajanju od 1 do 8 godina. Prema tome, prema okrivljenom je u odnosu na konkretno delo već primenjen blaži zakon.

Ta kazna, međutim, ušla je u sastav jedinstvene kazne zatvora u trajanju od 18 godina i 2 meseca, izrečene presudom Osnovnog suda u Valjevu Kv 176/13 od 13.06.2013. godine, pa prvostepeni sud, dakle, u vreme donošenja presude koja se pobija zahtevom za zaštitu zakonitosti nije ni mogao uzeti u obzir kaznu zatvora po presudi Osnovnog suda u Kragujevcu K 240/11 od 13.09.2011. godine, već jedinstvenu kaznu zatvora izrečenu presudom Osnovnog suda u Valjevu Kv 176/13 od 13.06.2013. godine.

Stoga neosnovano javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. i 3. ZKP u vezi člana 5. KZ, učinjenu presudom Osnovnog suda u Valjevu Kv 822/13 od 16.01.2014. godine kao i presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 158/14 od 09.06.2014. godine, kojom je prvostepena presuda potvrđena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                                        Dragiša Đorđević, s.r.