.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 211/2016
15.03.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.V., zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V., advokata U.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Raškoj K 832/13 od 23.10.2015. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž 482/15 od 08.12.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 15.03.2016. godine, većinom glasova, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V., advokata U.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Raškoj K 832/13 od 23.10.2015. godine i Višeg suda u Kraljevu Kž 482/15 od 08.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Raškoj K 832/13 od 23.10.2015. godine, okrivljeni M.V. oglašen je krivim zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Tom presudom okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava suda na ime paušala plati iznos od 3.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok je oštećeni U.M. upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž 482/15 od 08.12.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.V., advokata U.M. i presuda Osnovnog suda u Raškoj K 832/13 od 23.10.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.V., advokat U.M. zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V., advokata U.M. je neosnovan.
Branilac okrivljenog M.V., pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u zahtevu navodi da u činjeničnim navodima izreke pravnosnažne prvostepene presude nedostaje kako objektivni element krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, a koji se ogleda u označenju krivičnog dela za koje je okrivljeni prijavio oštećenog, tako i subjektivnog obeležja istog koje se sastoji u svesti okrivljenog da su tvrdnje koje je izneo neistinite.
Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.
Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.V. već je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 2 pasus drugi obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome da se u radnjama ovog okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.
Osim toga, kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V. ukazuje, ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V., advokata U.M. nije upuštao.
Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
