Odlučujući o žalbi branioca adv. V.P. izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za prethodni postupak Spk 250/15 od 24.12.2015. godine, Viši sud u Beogradu je rešenjem Kv 308/16 od 23.02.2016. godine, odbio žalbu kao neosnovanu.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac po službenoj dužnosti okr. B.M. adv. V.P., zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i oba rešenja preinači tako što će usvojiti zahtev za isplatu nagrade za prisustvovanje ročištu povodom predloga za određivanje pritvora koje je održano dana 10.09.2015. godine u skladu sa važećom tarifom i pravilnikom.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okr. B.M., adv. V.P., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

U konkretnom slučaju okr. B.M. je rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Kt 854/15 od 08.09.2015. godine postavljen branilac po službenoj dužnosti i to adv. V.P., na osnovu člana 76. stav 1. u vezi člana 74. stav 1. tačka 3. ZKP, jer je u odnosu na okrivljenog doneto rešenje o zadržavanju a okrivljeni nije izabrao branioca u smislu člana 68. stav 1. tačka 3. i 4. i člana 75. ZKP. U ovakvom slučaju obavezna odbrana traje od lišenja slobode pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere, a u svakom slučaju obavezna odbrana traje do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Kako je krivični postupak prema okr. B.M. pravnosnažno okončan donošenjem presude Višeg suda u Beogradu Spk 250/15 od 07.10.2015. godine, a zahtev za zaštitu zakonitosti je nakon pravnosnažnosti presude podneo advokat V.P., koji je okrivljenom u tom postupku bio postavljen za branioca po službenoj dužnosti i to, za vreme trajanja izrečene mere zadržavanja, to ovaj branilac iz iznetih razloga, a imajući u vidu citirane zakonske odredbe, nakon pravnosnažno okonačnog postupka, ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Osim toga odredbom člana 71. stav 5. ZKP propisano je da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, pa sledstveno citiranoj zakonskoj odredbi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac nije ovlašćen da zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju podnosi u svoju korist, već je ovlašćen da to učini isključivo u korist okrivljenog, što konkretno nije slučaj, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. B.M., adv. V.P. ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                               Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                          Dragiša Đorđević, s.r.