Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1255/15 od 22.12.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih Z.K., NJ.R. i S.D., a presuda Osnovnog suda u Somboru K br.684/2012 od 30.06.2015. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog S.D. – advokat Š.Š., zbog povrede zakona, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu;

-branilac okrivljenih NJ.R. i Z.K. – advokat V.J.Đ., zbog povrede zakona, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da se usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti ukinu pobijane presude.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtevi su neosnovani.

Pozivajući se na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, u oba zahteva za zaštitu zakonitosti ističe se da je na glavnom pretresu, u prvostepenom postupku, u donošenju odluke učestvovala sudija Angela Mastilović, koja se morala izuzeti, obzirom da je prethodno, kao član veća, učestvovala i u donošenju rešenja o produženju pritvora prema okrivljenima, i to konkretno rešenja Osnovnog suda u Somboru Kv br.617/11, te rešenja istog suda Kv br.515/12 i Kv br.38/14, a zbog čega prema stavu branilaca navedena sudija nije bila nepristrasna, već je pre suđenja „prejudicirala odluku o krivici okrivljenih“, a na koji način je u konkretnom slučaju učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP.

Izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, obzirom da okolnost da je u toku predmetnog krivičnog postupka postupajući sudija, Angela Mastilović, bila u sastavu veća iz člana 24. stav 6. ZKP („Službeni glasnik RS“; broj 72/2009) koje je odlučivalo o određivanju i produženju pritvora prema okrivljenima, nije razlog za njeno izuzeće od sudijske dužnosti u smislu člana 37. stav 1. tačka 4. ZKP.

Ovo zbog toga što bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP postoji ukoliko je na glavnom pretresu učestovao sudija ili sudija – porotnik koji se morao izuzeti.

Razlozi za izuzeće sudije, ili sudije porotnika (obavezno izuzeće) propisani su odredbom člana 37. stav 1. tač. 1, 2, 3. i 4. ZKP. Stavom 2. istog člana propisano je da sudija ili sudija –porotnik može biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP, pretpostavlja postojanje nekog od razloga za obavezno izuzeće koji je predviđen u članu 37. stav 1. ZKP, a ne i razlog propisan članom 37. stav 2. ZKP (zbog postojanja okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije ili sudije – porotnika), a iz kog razloga su zahtevi za zaštitu zakonitosti u konkretnom slučaju podneti, to su zahtevi branilaca okrivljenih u ovom delu odbijeni kao neosnovani.

Takođe, neosnovani su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca i u delu u kojem se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, iz sledećih razloga:

Branioci u podnetim zahtevima pre svega ističu da se pravnosnažna presuda zasniva na iskazima svedoka B.Č. i M.J. koji su nezakonito pribavljeni, obzirom da je Osnovni javni tužilac odustao od predloga za saslušanje ovih svedoka 31.08.2011. godine, te sud nije bio ovlašćen da odredi izvođenje dokaza saslušanjem navedenih svedoka. Prema stavu branilaca saslušanjem ovih svedoka sud je postupio suprotno odredbama člana 380- 393. Zakonika o krivičnom postupku koji je tada bio na snazi, a zasnivanjem presude na ovim iskazima učinio je navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka.

Izloženi navodi zahteva su neosnovani, obzirom da bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Odredbom člana 16. stav 1. ZKP propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Odredbom člana 419. ZKP propisano je da sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu, a stavom 2. istog člana propisano je da je sud dužan da na osnovu savesne ocene svakog dokaza pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima izvede zaključak o izvesnosti postojanja određene činjenice.

Dakle, presuda se ne može zasnivati na dokazima za koje je po odredbama ZKP propisano da se na njima ne može zasnivati presuda, kao i ako dokaz nije izveden na glavnom pretresu.

Prema stanju u spisima, u toku prvostepenog postupka, na glavnom pretresu, u svojstvu svedoka saslušani su advokati M.J. i advokat B.Č. Navedene svedoke prvostepeni sud je saslušao postupajući po uputstvima datim u rešenju Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1074/12 od 15.05.2012. godine, kojim je ukinuta prethodna presuda, kako bi se na jasan i pouzdan način utvrdila odlučna činjenica – da li je okrivljeni S.D. u policiji saslušan u smislu odredbe člana 89. ZKP, ili ne.

Odredbom člana 392. tačka 2. ZKP, koji se primenjivao u vreme donošenja rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1074/12 od 15.05.2012. godine, propisano je da kada se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka – drugostepeni sud u obrazloženju treba da navede koje su odredbe povređene i u čemu se povrede sastoje. Tačkom 3 istog člana, propisano je da, kada se prvostepena presuda ukida zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, navešće se u čemu se sastoje nedostaci u utvrđivanju činjeničnog stanja, odnosno zašto su novi dokazi i činjenice važni i od uticaja za donošenje pravilne odluke.

Odredbom člana 394. tačka 3. istog ZKP, kao i odredbom člana 462. stav 3. aktuelnog ZKP, propisano je da je prvostepeni sud dužan da izvede sve procesne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svojoj odluci.

Kako je, dakle, Osnovni sud u Somboru, kao prvostepeni, sledstveno citiranim odredbama, bio u obavezi da postupi po uputstvima iz rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.1074/12, i upravo je postupajući po ovim uputstvima, na glavnom pretresu saslušao svedoke M.J. i B.Č., da bi na nesumnjiv način utvrdio odlučnu činjenicu – da li je u policiji okrivljeni S.D. saslušan u smislu odredbe člana 89. ZKP, te obzirom da je odredbom 352. stav 1. ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, kao i odredbom člana 419. aktuelnog Zakonika o krivičnom postupku propisano da sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu, to iz svega navedenog jasno proizilazi da je prvostepeni sud prilikom donošenja pobijane presude postupio u svemu sa citiranim zakonskim odredbama i da pobijanu presudu nije zasnovao na nezakonitom dokazu, kako se to neosnovano ističe u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih.

U vezi sa istom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih ističe se i da je zapisnik o saslušanju osumnjičenog S.D. u Policijskoj upravi Sombor Ku 589/11 od 29.08.2011. godine nezakonito pribavljen dokaz, jer je sačinjen protivno odredbi člana 174. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, a obzirom da na zapisniku nema potpisa, niti imena zapisničara. U zahtevima se navodi i da presuda nije mogla biti zasnovana na zapisnicima o saslušanju istog okrivljenog u Policijskoj upravi Kula Ku 288/11 i 250/11, te na zapisnicima sačinjenim u Policijskoj upravi Sombor Ku 589/11 od 29.08.2011. godine, jer je okrivljeni ove iskaze dao u prisustvu branilaca koji su mu postavljeni po službenoj dužnosti (advokata B.Č. i advokata M.J.), a ne u prisustvu advokata kog bi on angažovao, obzirom da nije ni poučen o „pravu da uzme branioca“, suprotno odredbama člana 89. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku. Takođe, u zahtevima se ukazuje i da su dana 29.08.2011. godine pripadnici MUP RS okrivljenog S.D. lišili slobode bez naredbe suda i bez ikakvog pravnog osnova ga prinudno odveli u Stanicu policije u Somboru, protivno odredbi člana 229. stav 6. tada važećeg ZKP, pri čemu okrivljenom nisu navedeni „činjenični navodi dela koja su mu stavljena na teret, niti do tada prikupljeni dokazi, iz kojih raloga nije ni mogao pripremiti svoju odbranu“, a iz kojih razloga svi navedeni zapisnici predstavljaju nedozvoljeni dokaz, na kojima se presuda ne može zasnivati.

Ni navodi zahteva branilaca u ovom delu nisu prihvaćeni kao osnovani, obzirom da su branioci okrivljenih S.D., Z.K. i NJ.R. – advokati V.J.Đ. i Š.Š. u postupku po redovnom pravnom leku, odnosno u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, isticali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, i s tim u vezi ukazivali na to da su iskazi okrivljenog S.D. u prostorijama PS Kula u Kuli i u prostorijama PS Sombor dati suprotno odredbama člana 89. te člana 226. stav 9. i člana 229. stav 6. tada važećeg ZKP, iz istih razloga koji su navedeni u zahtevima za zaštitu zakonitosti, pa kada se ima u vidu da je Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, u svojoj presudi Kž1 br.1255/15 od 22.12.2015. godine, izložene žalbene navode ocenio neosnovanim i u obrazloženju presude (strana 3, treći i četvrti pasus i strana 4, prvi pasus), izneo jasne razloge zbog čega navedeni zapsinici ne predstavljaju dokaz na kome se sudska presuda ne može zasnivati, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,                                                                                                                             Vesko Krstajić, s.r.