Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.1097/15 od 06.10.2015. godine u stavu prvom usvajanjem žalbe punomoćnika oštećenih J.M., F.R., C.R. i Š.B. ukinuta je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K br.714/12 od 03.06.2015. godine, u delu odluke o troškovima i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok je u stavu drugom odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog I.U. i presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru K br.714/12 od 03.06.2015. godine osim u delu odluke o troškovima potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog I.U., advokat J.F., zbog povrede zakona iz člana 439. tač. 1, 2. i 3. ZKP i člana 87. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje, a da se odloži izvršenje napred navedenih pravnosnažnih presuda.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.U. je neosnovan.

Branilac okrivljenog I.U. u zahtevu navodi da pobijane presude ne sadrže činjenice i okolnosti koje čine bitna obeležja krivičnog dela za koji je okrivljeni oglašen krivim, da u konkretnom slučaju nije postojala prevarna namera okrivljenog da sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist, kao ni htenje da svojom radnjom prouzrokuje zabranjenu posledicu, već se u radnjama okrivljenog stiču elementi krivičnog dela navođenje na overavanje neistinitog sadržaja iz člana 358. KZ, na koji način se ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tač. 1. i 2. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog I.U. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata, i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu povrede zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.U. ukazuje, obzirom da navedena povreda nije obrazložena, niti proizilazi iz sadržine podnetog zahteva, kao ni u ocenu povrede člana 87. stav 1. KZ, jer ista ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je okrivljenom dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                 Dragiša Đorđević, s.r.