.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 454/2015
21.01.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca N.T. iz S., čiji je punomoćnik M. B., advokat iz S., protiv tužene M.š. S. iz S., čiji je punomoćnik N. V., advokat iz S., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i raspoređivanju, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1941/14 od 28.07.2014.godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2016.godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1941/14 od 28.07.2014.godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Subotici P1 740/13 od 28.05.2014. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tužene M.š. S. broj 654/12 od 31.10.2012.godine, kojim je tužiocu N.T. prestao radni odnos sa 31.10.2012.godine, kao i rešenje 742/12 od 16.11.2012.godine Školskog odbora tužene kojim je odbijen prigovor tužioca, rešenje broj 654/12 od 31.10.2012.godine; da se utvrdi da tužiocu nije prestao radni odnos zasnovan ugovorom o radu na određeno vreme broj 386-12 od 01.09.2012.godine, već da je isti trajao od 31.10.2012.godine do 31.08.2013.godine; obaveže tužena da tužioca primi u radni odnos za ovaj period, da ga rasporedi na poslove nastavnika tambure sa punim radnim vremenom u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja; obaveže tužena da mu naknadi troškove parničnog postupka zajedno sa zakonskom zateznom kamatom računajući od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj isplati troškove postupka u iznosu od 155.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1941/14 od 28.07.2014.godine, stavom prvim izreke žalba tužioca delimično je usvojena i presuda Osnovnog suda u Subotici P1 740/13 od 28.05.2014.godine preinačena je u delu odluke o troškovima, tako što je umesto dosuđenog iznosa troškova od 155.250,00 dinara obavezan tužilac da tuženoj plati iznos od 130.500,00 dinara; stavom drugim izreke u preostalom delu žalba tužioca je odbijena i označena presuda potvrđena. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.
Protiv drugostepene presude tužilac je preko svog punomoćnika, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i utvrdio:
Revizija tužioca je neosnovana.
U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 8. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu ugovora o radu broj 386-12 od 01.09.2012.godine zaključenog sa tuženim primljen u radni odnos kod tužene na radno mesto nastavnika tambure na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do 31.08.2013.godine. Na rad je stupio dana 01.09.2012.godine. Ovaj ugovor zaključen je bez konkursa. Rešenjem VD direktora tužene del.br.654/12 od 31.10.2012.godine tužiocu zaposlenom na radnom mestu nastavnika tambure sa punim radnim vremenom na određeno vreme radi zamene odustnog zaposlenog do 31.08.2013.godine, zaključno sa danom 31.10.2012.godine prestao je radni odnos zasnovan ugovorom o radu delovodni broj 386-12 od 01.09.2012.godine. U obrazloženju rešenja navedeno je da je tužilac primljen u radni odnos na osnovu ugovora o radu broj 386-12 od 01.09.2012.godine na određeno vreme bez prethodno raspisanog konkursa i odgovarajuće odluke direktora, odnosno suprotno odredbama člana 132. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i da ne ispunjava uslove za prijem u radni odnos u pogledu vrste stručne spreme. Rešenjem Školskog odbora tužene del.br.742/12 od 16.11.2012.godine, odbijen je kao neosnovan prigovor tužioca izjavljen protiv rešenja VD direktora tužene broj 654/12 od 31.10.2012.godine i osporeno rešenje potvrđeno. U obrazloženju ovoga rešenja navodi se da je prigovor tužioca neosnovan, jer je tužilac primljen u radni odnos suprotno odredbama člana 120. i 132. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Utvrđeno je i to da je Skupština grada S. 30.05.2013.godine donela odluku o razrešenju kao i imenovanju članova Školskog odbora, i na toj sednici razrešila dužnosti članove Školskog odbora sa danom donošenja rešenja i to D.N., profesora solfeđa, A.Š., domaćicu i E.M., trgovca, i donela odluku o imenovanju novih članova Školskog odbora sa narednim danom od dana donošenja ovog rešenja.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo- odredbu člana 130. stav 1. i 132. stav 1. tačka 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009 i 52/2011), kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa i vraćanja na rad u radni odnos na neodređeno vreme.
Prema odredbi člana 130. stav 1. i 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009 i 52/2011) propisano je da se prijem u radni odnos u ustanovi vrši na osnovu konkursa koji raspisuje direktor ustanove i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos, dok je odredbom člana 132. stav 1. tačka 1. ovog zakona propisano da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana.
Naime, tužilac je primljen u radni odnos kod tužene radi zamene odsutnog radnika do 31.08.2013.godine. Ovaj radni odnos na određeno vreme tužilac je zasnovao bez konkursa saglasno članu 132. stav 1. tačka 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Tužilac je mogao biti primljen u radni odnos bez konkursa do 60 dana, a istek tog roka je osnov za njegov prestanak radnog odnosa, zbog čega je bez značaja da li je on s obzirom na stručnmu spremu koju poseduje mogao obavljati poslove nastavnika tambure kod tužene. Prestanak radnog odnosa tužiocu kod tužene nije usledio iz razloga što ne ispunjava uslove za obavljanje poslova nastavnika tambure, već što radni odnos na određeno vreme nije zasnovao na osnovu raspisanog konkursa, saglasno članu 130. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Sledi da je tužiocu u zakonito sprovedenom postupku prestao radni odnos na osnovu osporenog rešenja, te da je neosnovan njegov zahtev za utvrđivanje postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme, kao i zahtev za vraćanje na rad kod tužene.
Bez uticaja je pozivanje revizije na odluku Ustavnog suda od 31.10.2012.godine, kojom se utvrđuje da odredbe člana 2. tačka 3. Pravilnika o vrsti stručne spreme nastavnika u osnovnoj školi nisu u saglasnosti sa Zakonom o osnovnoj školi, jer odredba člana 121. stav 1. Zakona o osnovnoj školi predviđa da nastavu u osnovnoj muzičkoj školi može da izvodi lice koje ima najmanje odgovarajuću višu školsku spremu. Razlog je taj što prestanak radnog odnosa tužioca nije nemogućnost tužioca da obavlja poslove nastavnika kod tužene zbog stručne spreme koju poseduje, već taj što je radni odnos na određeno vreme zasnovao bez prethodno raspisanog konkursa. Ovako zasnovan radni odnos nije mogao dovesti do preobražaja u radni odnos na neodređeno vreme.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je odluka o troškovima parničnog postupka doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka na osnovu ovlašćenja iz člana 161. stav 1. u vezi člana 150. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Snežana Andrejević,s.r.
