Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 798/15 od 17.11.2015. godine usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Prokuplju preinačena je presuda Višeg suda u Prokuplju K 39/14 od 05.06.2015. godine, samo u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog Ž.D., zbog krivičnog dela teški slučajevi razbojničke krađe i razbojništva iz člana 169. stav 2. u vezi člana 167. stav 1. KZ RS u vezi člana 22. KZ SRJ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 28.05.2014. godine do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 483. stav 1. ZKP, branilac okrivljenog Ž.D., advokat G.Đ., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, označavajući kao razlog za podnošenje zahteva odredbu člana 485. stav 1. tačka 1) i tačka 3) ZKP, te primenu člana 47. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u „krivično pravnim“ stvarima, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud povodom podnetog zahteva preinači pobijane pravnosnažne presude i donese odluku o odbijanju optužbe u odnosu na okrivljenog Ž.D.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje da je od izvršenja krivičnog dela odnosno od 31.07.1993. godine pa do dana preduzimanja prve procesne radnje, odnosno do izdavanja naredbe o sprovođenju istrage izvršene dana 28.05.2014. godine proteklo više od 20 godina, čime je nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja, a samim tim je i u trenutku donošenja prvostepene presude, shodno odredbi člana 95. KZ SRJ nastupila relativna zastarelost. Po stavu odbrane, odredba člana 47. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u „krivično pravnim“ stvarima nije mogla biti primenjena u predmetu protiv okrivljenog Ž.D. na način na koji je to učinio sud u redovnom krivičnom postupku kada je tom zakonu kao sporednom procesnom zakonu dao prednost u odnosu na Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud ove navode u zahtevu, kojima se bez numeričkog označavanja suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjuje kao neosnovane. Kako je navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka isticana u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge Apelacionog suda u Nišu date na strani 2 i 3 drugostepene presude, kao argumentovane, jasne i dovoljne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Takođe, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na nezakonitu upotrebu dokaza i to presude Švajcarskog suda kojom je D.H. (saoptuženi) oglašen krivim. Po stavu odbrane, presudu stranog suda je moguće koristiti samo u delu izreke, dok je nasuprot tome prvostepeni sud obilno koristio zaključke iz obrazloženja te strane presude, koji nemaju dokaznu snagu pred domicilnim sudom, budući da nije reč o dokazima koji su izvedeni u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode u zahtevu kojima se suštinski pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, takođe bez numeričkog označavanja, ocenjuje kao neosnovane. Pobijane pravnosnažne presude se ne zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, s`obzirom na to da pravnosnažna presuda Švajcarske konfederacije Višeg suda Kanton Solothurn broj RMV. 2014.24. od 19.01.2015. godine, kojom je oglašen krivim okr. D.H.) predstavlja ispravu, odnosno jednu od dokaznih radnji predviđenih u glavi VII Zakonika o krivičnom postupku, koja je izvedena na glavnom pretresu čitanjem izreke navedene presude. Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud ovaj i druge dokaze, nabrojane na strani 5 i 6 prvostepene presude, izveo u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu, te da u redovnom krivičnom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu. Identične navode odbrana je isticala i u žalbi na prvostepenu presudu, te ovaj sud nalazeći da su pravilni razlozi Apelacionog suda u Nišu dati na strani 2, 3, 4, 5 i 6, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Pored navedenog, zahtevom branioca okrivljenog je ukazano i na povredu odredbe člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, kojim je propisano da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Imajući u vidu da je odredbom člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje zahteva iz člana 485. stav 1. ZKP, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, a da branilac okrivljenog uz podneti zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog Ž.D. u postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu, nema propisan sadržaj, te o istom nije meritorno odlučivao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov,,s.r.                                                                                                                Dragiša Đorđević,s.r.