Viši sud u Vranju, presudom 2Kž br. 584/15 od 19.11.2015. godine, odbio je kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog T.P., adv. M.C. i Osnovnog javnog tužioca u Vladičinom Hanu i presudu Osnovnog suda u Surdulici, Sudske jedinice u Vladičinom Hanu K.br.1817/13 od 01.09.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. T.P., adv. M.C., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona na štetu okrivljenog u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i to bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine u celini presudu Višeg suda u Vranju 2Kž.br.584/15 od 19.11.2015. godine i presudu Osnovnog suda u Surdulici, Sudske jedinice u Vladičinom Hanu K.br.1817/13 d 01.09.2015. godine i vrati predmet na ponovno suđenje i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. T.P., adv. M.C., je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom prvostepenom presudom prekoračena optužba i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, time što je prvostepeni sud u opis krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom, samoinicijativno uneo zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM, koja optužni akt ne sadrži, navodeći da je okrivljeni ometao ovlašćeno službeno lice u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira, čime je bitno izmenio činjenični opis krivičnog dela koje je predmet optužbe i na osnovu toga izvršio prekvalifikaciju dela, te okrivljenog osudio za krivično delo iz člana 23. stav 1. ZJRM, za koje nije optužen, a drugostepeni sud je učinio istu povredu zakona time što je potvrdio prvostepenu presudu.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prekoračenje optužbe usled povrede objektivnog identiteta presude i optužbe, na koju se ukazuje prednjim navodima zahteva, podrazumeva izmenu u presudi činjeničnog opisa dela predstavljenog u optužnom aktu, a u konkretnom slučaju takve izmene nema, odnosno postoji potpuni identitet opisa radnje okrivljenog izvršenja dela u izreci pobijane pravnosnažne presude sa opisom radnje u činjeničnom osnovu optužnog predloga javnog tužioca Kt.br.1734/11 od 09.11.2011. godine, samo je drugačija od tužiočeve pravna ocena suda karaktera te radnje, naime da ista ne predstavlja napad na službeno lice kao obeležje krivičnog dela iz člana 323. stav 1. KZ (koje se ne vezuje za obavljanje službene radnje), već ometanje službenog lica u obavljanju konkretne službene radnje, opisanom radnjom okrivljenog koja je predviđena kao zakonsko obeležje krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM. Kako sud nije vezan predlogom javnog tužioca u pogledu pravne kvalifikacije inkriminisane radnje (član 420. stav 2. ZKP), već samo činjeničnim opisom radnje izvršenja u optužnom aktu, a ista, kako je već rečeno, pobijanom pravnosnažnom presudom nije izmenjena, to kvalifikacijom dela okrivljenog po članu 23. stav 1. ZJRM nije prekoračena optužba.

Neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da nema krivičnog dela u radnjama koje su okrivljenom stavljene na teret, koje su neprecizne u pogledu činjenice da li je okrivljeni ometao oštećenog u obavljanju poslova bezbednosti ili u održavanju javnog reda i mira, odnosno koju konkretno službenu radnju je preduzimao oštećeni u smislu propisa kojim se uređuju ovlašćenja na preduzimanje iste, kao i u pogledu vremena izvršenja dela.

Ovo iz razloga što iz činjeničnog opisa dela u izreci pobijane pravnosnažne presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM, za koje je okr. T.P. oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog (pretnja, pokušaj napada) kao način ometanja policijskog službenika u obavljanju službene radnje - alkotestiranje učesnika saobraćajne nezgode za koju je sud utvrdio da je policijski službenik bio ovlašćen da je preduzme, tako i subjektivna obeležja koja se tiču sposobnosti okrivljenog za uračunljivost i umišljaja kao oblika vinosti sa kojim je izvršio delo, a koji uključuje i svest o zabranjenosti dela.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno da je primenjen zakon koji se ne može primeniti, time što je okrivljeni oglašen krivim za delo za koje nije optužen i što iz činjeničnog opisa dela u optužnom aktu ne proizilaze obeležja krivičnog dela, na koji način navedenu povredu vezuje isključivo za povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 439. tačka 1) ZKP o kojima je napred bilo reči i za koje je ovaj sud našao da su neosnovano istaknute.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. T.P., Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                        Janko Lazarević,s.r.