.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 216/2016
16.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Veska Krstajića, predsednika veća, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković, Radmile Dragičević Dičić i Zorana Tatalovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog R.T., zbog krivičnog dela silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.T., adv. D.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K 11/15 od 28.09.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1408/15 od 10.12.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 16.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.T., adv. D.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Čačku K 11/15 od 28.09.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1408/15 od 10.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Čačku K 11/15 od 28.09.2015. godine okrivljeni R.T. oglašen je krivim zbog krivičnog dela silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. u vezi člana 30. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine koju će izdržati po pravnosnažnosti presude.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 14.952,00 dinara od čega na ime sudskog paušala iznos od 5.000,00 dinara i na ime troškova veštačenja veštaka medicinske struke, veštaka medicinske psihologije iznos od 9.952,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.
Oštećena N.M. je za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1408/15 od 10.12.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog R.T., adv. M.M. i presuda Višeg suda u Čačku K 11/15 od 28.09.2015. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog R.T., adv. D.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti iz razloga navedenih u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:
Zahtev nema propisan sadržaj.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, navodi da je zahtev podnet zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana, predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i – ili apelacionim sudom.
U konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog podneo je zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odluka protiv koje je podnet zahtev, ili postupak koji joj je prethodio ima se ispitati samo u granicama istaknute konkretne povrede zakona, to jest sud nije ovlašćen da, u slučaju da istaknuta povreda zakona nije jasno opredeljena, ispituje dalje sadržinu zahteva, prelazeći na ocenjivanje koju povredu zakona je branilac imao u vidu.
Kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) nije opredelio konkretnu povredu zakona koja je učinjena pred prvostepenim ili apelacionim sudom, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtev nema propisan sadržaj (član 484. ZKP) i kao takav je u smislu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP odbačen, a kako je i odlučeno u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Vesko Krstajić,s.r.
