U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 7. ZPP, na koju revident ukazuje. Raspravno načelo u postupku nije povređeno.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Čačku P2 164/13 od 17.07.2013. godine određeno je da tužena - majka maloletnog M.J. samostalno vrši roditeljsko pravo i uređen način održavanja ličnih odnosa između oca (tužioca) i deteta. Ova odluka potvrđena je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 313/13 od 09.09.2013. godine, a odbijena je i revizija tužioca presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 102/2013 od 05.12.2013. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Čačku K 1141/12 od 23.10.2013. godine tužilac je oglašen krivim zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz čl. 191. stav 2. KZ, a pravnosnažnom presudom od 21.02.2013. godine - za krivično delo lake telesne povrede iz čl. 122. stav 1. KZ, učinjene na štetu tužene. Rešenjem istog suda Ki br. 207/13 od 31.03.2014. godine obustavljena je istraga protiv tužene zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršila krivično delo nasilje u porodici iz čl. 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Centar za socijalni rad u Č. detaljno je i stručno analizirao uslove u kojima dete boravi kod roditelja i nalaz dostavio posle četvorogodišnjeg rada sa roditeljima deteta, posle potpunog uvida u problematiku i na osnovu podataka do kojih je došao neposrednim opažanjem i terenskim posetama. Procenom stručnog tima je utvrđeno da je dete adekvatno uklopljeno u predškolsku ustanovu koju pohađa, da održava emotivnu vezu sa oba roditelja ali je posebno usmeren na majku, koja se o njemu dominantno stara. Sa druge strane, kuća u kojoj dečak boravi kod oca je puna igračaka i rekvizita deteta i tužilac se trudi da ispuni želje sina, ali kod roditelja tužioca postoje izvesna neadekvatna reagovanja, na koja tužilac ne reaguje. Roditelji maloletnog deteta nisu svoje partnerske odnose razdvojili od roditeljskih i često imaju zamerke jedan na drugog. Ocenom nalaza i stručnog mišljenja ovog Centra utvrđeno je da se okolnosti koje su bile od uticaja na donošenje prethodne odluke suda nisu promenile i da nema novonastalih okolnosti koje bi uticale na izmenu te odluke. Po izvršenom uvidu u izveštaj Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine iz N.S., Centar za socijalni rad u Č. se izjasnio da nema promene njihovih predloga, jer se stručni tim porodicom bavi više godina i potpuno su upoznati sa funkcionisanjem deteta. Predložili su da majka ostane roditelj koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo. Majka se adekvatno stara o detetu, u porodici majke detetu je osigurana emotivna i fizička bezbednost. Kod oca, u vezi istorije problema oko viđanja deteta, postoji evidentna umanjena sposobnost da se fokusira na suštinske probleme deteta, a prilikom viđanja sa ocem dete je predmet manipulacije od strane očeve porodice. Otac ne vodi računa o interesima deteta. Nije hteo da potpiše saglasnost da dete ide na more, što svakako nije interes deteta. Pri tom su inicirani brojni krivični postupci protiv tužene kao majke. Centar za socijalni rad u Č. održao je i konferenciju o slučaju, kojoj su prisustvovali predstavnici svih institucija, koje se bave tim problemom, sve u cilju zaštite interesa maloletnog M.. Posle intenzivnog praćenja i učestvovanja u rešavanju problema, koji su nastali kao posledica razvoda parničnih stranaka i nemogućnosti da se između njih uspostavi minimum saradnje, organ starateljstva je zaključio da nije bilo nikakvih primedbi ni novih zapažanja. Neposrednim praćenjem je utvrđeno da je dete i dalje vrlo privrženo majci i da otac ne štiti dovoljno interese deteta, već više štiti interes svojih roditelja. Što se tiče majke, ostavila je utisak smirene, nežne i brižne osobe za dete. Ona želi da komunicira sa tužiocem u vezi deteta, ali nailazi na barijeru. Stiče se utisak da su tužilac i njegova porodica preokupirani odvođenjem deteta kod lekara, razgovorima o povređivanju deteta i kod majke i u vrtiću, zbog čega se opravdano postavlja pitanje da li dete kod oca kvalitetno provodi vreme. Pritom, tužilac nije pokazao interesovanje za druge sfere brige o detetu i za njegov razvoj. Isključivo je fokusiran na optuživanje majke da je dete povređeno. Tužilac pre svega želi da omalovaži majku kao roditelja, iz čega proizilazi da mu interesi deteta nisu na prvom mestu. Nalazi se pod uticajem primarne porodice. Roditelji tužioca svoja prava kao baba i deda ne usmeravaju na to da se detetu obezbedi prijatan boravak u njihovoj familiji. Sve vreme dete vode kod lekara specijalista, potom o tome dostavljaju izveštaje tužilaštvu i sudu i stvaraju ekscesne situacije prilikom preuzimanja deteta. Sve te neprijatne situacije dešavaju se pred detetom, što negativno utiče na njegov psiho-fizički razvoj, a tužilac ništa ne preduzima da dete od tih situacija zaštiti i izoluje, već ih inicira.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da uslovi za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava nisu ispunjeni, jer se od momenta donošenja ranije odluke nisu izmenile okolnosti na osnovu kojih je ta odluka doneta. U odnosu na eventualni tužbeni zahtev za izmenu načina uređivanja ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim dete ne živi, pravilno je utvrđeno da je taj zahtev delimično osnovan.

Imajući u vidu najbolji interes maloletnog deteta iz čl. 266. stav 1. u vezi čl. 6. Porodičnog zakona, čl. 67. istog zakona o smislu roditeljskog prava i čl. 77. stav 3. tog zakona, kojim je propisano samostalno vršenje roditeljskog prava, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je u najboljem interesu maloletnog M.J. da roditeljsko pravo i dalje samostalno vrši majka deteta - tužena u ovom sporu. U tom smislu prihvaćen je predlog i mišljenje nadležnog Centra za socijalni rad u Č., koji se niz godina intenzivno bavio ovim slučajem i problemima između parničnih stranaka, koji su nastali posle razvoda, kao i nepostojanju mogućnosti da se između njih uspostavi minimum saradnje, radi pravilnog razvoja maloletnog deteta. Dakle, pravilnom ocenom nalaza i mišljenja tog Centra, koji je potkrepljen i izveštajem Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine iz N.S., kao i održavanjem konferencije u vezi ovog slučaja, kojoj su prisustvovali predstavnici svih institucija koji se bave ovim problemom u cilju zaštite interesa maloletnog deteta, u organizaciji Centra za socijalni rad u Č., nižestepeni sudovi su zaključili da tužbeni zahtev u ovom sporu radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava nije osnovan.

Takođe, primenom čl. 270. u vezi čl. 61. Porodičnog zakona, imajući u vidu radno vreme tužioca, delimično je usvojen eventualni tužbeni zahtev. Tačnije, prihvaćen je predlog nadležnog Centra za socijalni rad u pogledu delimično izmenjenog načina komuniciranja između maloletnog deteta i tužioca, da bi se na taj način prilagodio očevom radnom vremenu, pri čemu je zaključeno da se još uvek nisu stekli uslovi da dete spava kod oca.

U reviziji tužioca, u pretežnom delu, osporava se ocena izvedenih dokaza, čime se posredno pobija utvrđeno činjenično stanje, što prema čl. 407. stav 2. ZPP, ne može biti revizijski razlog. Pored toga, ponavljaju se žalbeni navodi, koji su bili predmet pravilne ocene drugostepenog suda.

Uz dopunu revizije, koja je primljena poštom preporučeno 13.01.2016. godine, po proteku zakonskog roka za izjavljivanje revizije, zbog čega je neblagovremena, priloženi su određeni pismeni dokazi. Te dokaze Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao, jer se zbog novih dokaza, odnosno zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja revizija ne može izjaviti.

Na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.